Др Александар Петровић (1956, Београд) редовни је професор Културне антропологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, Теорије културе и цивилизације на основним студијама и Културне дипломатије на докторским студијама на Филолошко - уметничком факултету у Крагујевцу, као и Историје српске науке и Филозофије науке на докторским студијама на Смеру за историју и филозофију науке Универзитета у Београду. Истраживач је у категорији А - 1 Министарства просвете и науке РС. Дописни је члан Académie internationale d'histoire des sciences из Париза, члан Одељења друштвених наука Матице српске, секретар Одбора САНУ за дело Милутина Миланковића, председник Српског друштва за историју науке, потпредседник комитета Човек и биосфера Националне комисије за сарадњу са УНЕСКО, члан Научног савета Централног института за конзервацију, члан Савета смера за историју и филозофију науке Универзитета у Београду. Монографије је објавио у Руској академији наука (Канон ледникового периода, 2011), Српској академији наука (Циклуси и записи, 2009)), Матици српској (Аналогија и ентропија, 2005) и Универзитету у Београду (Канон и одзиви, 2010). Објавио је преко сто научних радова у земљи и иностранству, приредио је необјављене списе Атанасија Николића, Јована Жујовића, Николе Тесле, као и девет томова сабраних дела Милутина Миланковића, награђених 1997. као издавачки подухват године. Аутор је изложбе Канон Милутина Миланковића одржаној 2009. у Галерији САНУ, као и музеолошке поставке у родној кући Милутина Миланковића у Даљу. Установио је на докторским студијама Универзитета у Београду први специјализовани курс посвећен теорији Милутина Миланковића. Био је и руководилац националнопг научног пројекта Антропологија промене климеисторијски узроци и друштвене последице. Приређивач је и седам томова изабраних дела српско- аустралијског писца B. Wongara.

Магистрирао је и докторирао на Универзитету у Београду с тезама Уметност и технологија и Филозофија природе и хармоније. Истраживачки рад започео је 1979. приређивањем зборника Технологија, првој публикацији посвећеној филозофији технологије у српској култури, а потом 1981. објављивањем Речника технологије о коме је током новембра 2014. у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду одржан научни скуп Речним технологије – 33 године после.  У Музеју савремене уметности 1993. с академиком Николом Пантићем започиње пројекат Хеносвера, који се завршавца 1997. научним скупом у Српској академији наука и уметности Хармонија у природи, науци и уметности кроз историју (објављен у истоименом зборнику МНТ САНУ). Водио је пројект Министарства науке Сунчани круг посвећен ревитализацији културе Крагујевца и избору најзначајније историјске личности овог града. Покренуо је и акцију Ћилим за Хиландар у којој је после пожара у манастиру Хиландар реконструисано око 200 квадратних метара аутентичног пиротског ћилима који су изгорели у пожару.

Радио је и на низу међународних пројеката: од 1998. до 2002. с академиком Милојем Сарићем руководи пројектом The Introduction and Development of Scientific Thought in Serbia and Greece since 18th Century until Nowdays који је финансирало Савезно министарство за развој. Као резултат објављена је књига Sciences in the South Eastern Europe during the 19th Century, коју је у Атини 2004. године објавио Институт за неохеленска истраживања. У оквиру Центра за научна истраживања САНУ покренуо је са Институтом за историју наука огранка Руске академије наука из Санкт Петерсбурга међународни пројекат Српско руске везе у образовању у науци током 19. и прве половине 20. века. Као резултат пројекта појавила су се два зборника: Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина  XX в и The Cycles of Distant Accord: Towards an Anthropology of Russian – Serbian Relations. Такође је у оквиру Института за неохеленска истраживања Националне хеленске фондације за научна истраживања учествовао на међународном пројекту Механизам из Антикитеренови поглед на историју европске културе, чији резултати су публиковани у монографији Механизам из  Антикитерепрви аналогни рачунар из 2. века старе ере који мења поглед на историју културе.

Држао је предавања по позиву у Грчкој, Русији и Индији. Покренуо је и уређивао часопис за историју науке Флогистон (Српска академија наука и уметности и Завод за уџбенике), а уредник је у међународним научним часописима Newsletter for the History of Science in South Eastern Europe, National Hellenic Research Foundation, Athens, Greece; Almagest, International Journal for the History of Scientific Ideas, Brepols Publishers, Belgium; People Say, Toronto, Canada; Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis, Cracow, Poland; Modern Research Studies, University of Agartala, India. Добитник је Теслине награде, Фордове награде за очување баштине, Специјалног признања Савеза проналазача Србије и Custos honori causa Природњачког музеја.