Једнодневна екскурзија студената Филолошко-уметничког факултета која је организована 14. октобра 2017. године обухватила је три дестинације: Дрвенград, манастир Добрун и Вишеград. У пратњи студента продекана Стефана Адамовића и асистента Александре Матић на екскурзију је кренуло осамдесет студената свих нивоа студија, претежно србиста.
Прва дестинација била је Дрвенград, на брду Мећавник, у Мокрој Гори. У Кустуричином граду студенти су прошетали улицама Ива Андрића, Никите Михалкова, Матије Бећковића, Бранислава Нушића, Новака Ђоковића, Николе Тесле и многих других светских и домаћих културних посленика. Посета је обухватала и пројекцију Кустуричиног краткометражног филма, након којег су студенти имали слободно време за фотографисање и освежење у неком од кафића и ресторана.
На путу ка Вишеграду, у живописном планинском крају, начињена је посета манастиру Добрун, који је посвећен Благовештењу, а сматра се да га је изградио жупан Прибил, у 14. веку. Иако је више пута скрнављен и обнављан, данас је Добрун велики манастирски комплекс у оквиру којег се налази на стенама изграђен споменик Карађорђу, а нешто изнад споменика студенти су имали прилику да виде и пећину испосницу.
Коначна и најзначајнија дестинација – Вишеград обухватила је највећи број активности: крстарење Дрином, обилазак моста на Дрини, Андрићеве спомен-учионице, Андрићграда.
Крстарење је трајало тридесет минута, током којих је капетан брода студентима изложио занимљивости о историји Вишеграда, легенду о кули Марка Краљевића, о Стоји и Остоји, о Мехмед-паши Соколовићу итд., а са реке су могли да виде и кућу Ива Андрића, као и Андрићград.
Уз водиче Туристичке организације Вишеград студенти су наставили обилазак Вишеграда и, кроз излагања водича, обогатили своја знања о животу и делу Ива Андрића. У аутентичном амбијенту Основне народне школе, отворене 1892. године, коју је похађао наш нобеловац, студенти су имали прилику да чују понешто о Андрићевом детињству, школским данима, његовој дипломатској мисији и сл.
Вишеградска ћуприја, ремек-дело источњачког градитеља, оставила је најснажнији утисак на студенте, који су и сами постали сведоци из Андрићевог романа препознатљивог „духа касабе”, а који се упркос времену одржава и данас на капији моста.
Јединствен спој различитих архитектонских стилова, обједињених унутар комплекса Андрићград, омогућио је студентима да кроз кратко време сагледају и прођу кроз различите епохе: византијски стил, отомански период, ренесансу, класицизам, сецесију итд. Претежно инспирисан делима Ива Андрића, Андрићград је студентима представљен као туристички, културни, административни и едукативни комплекс.
По завршетку обиласка Андрићграда студенти су имали слободно време и за индивидуалне активности, након чега су кренули пут Крагујевца обогаћени новим интелектуалним и духовним искуствима.
