Филолошко-уметнички факултет
youtubeyoutubeyoutube

15 ГОДИНА ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ (2002–2017)

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (ФИЛУМ) симболично баштини традицију Лицеума Књажества Сербског, прве високошколске установе модерне Србије, основане 1838. године у Крагујевцу настојањем кнеза Милоша Обреновића. Већ 1839/1840. године настојањем Атанасија Николића, првог ректора Лицеума, уводе се у наставу први пут у Србији, између осталих предмета, и немачки и француски језик, вокална и инструментална музика и цртање.

Печат Лицеја

Печат Лицеја

Након пресељења Лицеума у Београд (1841) настаје дуг период без универзитетског живота у Крагујевцу. Оснивањем Универзитета у Крагујевцу (1976) стичу се услови за поновно заснивање хуманистичких и уметничких студија у Крагујевцу. Напором руководства Универзитета, града Крагујевца и Министарства просвете у академској 1996/1997. години у Крагујевцу се оснива Наставно одељење Филолошког факултета Универзитета у Београду, у оквиру кога се организује настава на студијским програмима Српски језик и књижевност и Енглески језик и књижевност. Академске 1998/1999. године покренути су студијски програми Француски језик и књижевност и Немачки језик и књижевност, а академске 1999/2000. године и студијски програм Шпански језик и хиспанске књижевности. Поновно заснивање уметничких студија у Крагујевцу може се везати за оснивање Наставног одељења Универзитета уметности у Београду академске 1998/1999. године. У овој години су покренути студијски програми Музичка педагогија, Хармоника и Гудачки инструменти, а 1999/2000. године и студијски програм Графички дизајн.

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (ФИЛУМ) основан је 23. априла 2002. године, као у том моменту најбољи вид трансформације тадашњих наставних одељења Филолошког факултета у Београду и Универзитета уметности у Београду. Самом чину оснивања претходила је вишемесечна напорна борба да се спасу од претећег затварања ове прве високе школе хуманистичко-уметничког усмерења у Крагујевцу, и то само неколико година пошто су оне Универзитету у Крагујевцу, граду и целом региону донеле нови квалитет и перспективе развоја.

У првим годинама након оснивања ФИЛУМ се развијао уводећи нове студијске програме на Одсеку за музичку уметност и Одсеку за примењену уметност. Академске 2004/2005. године заснивају се студијски програми Флаута и Соло певање, 2005/2006. студијски програм Музика у медијима, по својој структури јединствен у Србији, 2006/2007. године студијски програми Зидно сликарство и Унутрашња архитектура, а 2007/2008. године и студијски програм Клавир.

Хор ФИЛУМ-а

Велики мешовити Хор ФИЛУМ-а

Годишња изложба наставника и сарадника

Годишња изложба наставника и сарадника

Прекретницу у наставном и научном развоју ФИЛУМ-а, а посебно Одсека за филологију, представља заснивање докторских студија из филологије са два модула (језик и књижевност), првих студија те врсте у Србији. У наредним годинама кроз процес акредитације иновирају се постојећи студијски програми, и заснивају студије на три нивоа (основном, мастер и докторском нивоу) у складу са принципима Болоњске декларације. На Одсеку за филологију 2013/2014. године заснива се студијски програм Италијански језик и књижевност, као и студијски програм докторских академских студија Српски језик и књижевност, по својој структури јединствен у Србији. Прекретницу у развоју уметничких студија на ФИЛУМ-у представља заснивање докторских уметничких студија хармонике 2016/2017. године, као и студија дувачких инструмената (обоe, кларинетa, хорнe и фаготa).

Концерт студената

Концерт студената

Изложба студената

Изложба студената

Наставни развој ФИЛУМ-а током 15 година самосталног постојања не би био могућ без континуираног напора на подизању квалитета научноистраживачког и уметничког рада, као и рада на успостављању и ширењу међународне сарадње са европским факултетима и универзитетима.
Одмах након оснивања ФИЛУМ-а, 2003. године, на иницијативу др Малише Станојевића, првог шефа Одсека за филологију, покренут је часопис за књижевност, језик, уметност и културу – Наслеђе. Прва два броја часописа уредио је проф. др Слободан Лазаревић, а од трећег броја уредништво је преузео проф. др Драган Бошковић који га, уз међународну редакцију часописа, и данас уређује, као водећи часопис националног значаја (М51). Посебну вредност часописа представља објављивање тематских свезака које приређују наставници и сарадници ФИЛУМ-а. Од 2008. године ФИЛУМ је суиздавач међународног часописа (категорија М24) Српски језик, а у годинама које долазе наставници ФИЛУМ-а преузимају уређивање и часописа Липар чији је издавач Универзитет у Крагујевцу и часописа Лицеум чији је издавач Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. 

Насловна страна часописа Наслеђе број 18

Насловна страна часописа „Наслеђе“ број 18

Прави преокрет и унапређење научноистраживачког рада на Филолошко-уметничку факултету може се везати за оснивање научних пројеката. Први научни пројекат основих истраживања стратешки и финансијски подржан од Министарства просвете и науке Републике Србије био је пројекат 148024: Српски језик и друштвена кретања (2006-2010) чији је руководилац био проф. др Милош Ковачевић. Пројекат је имао четрнаест истраживача од чега седам са ФИЛУМ-а. Овај пројекат је био један од научно најплоднијих пројеката у земљи, и, посебно, омогућио да се на факултету развију научни скупови, афирмише наставни кадар и унапреди рад научног подмлатка. У периоду 2009–2010. заснован је и антрополошки оријентисан пројекат 159016: Теорија Милутина Миланковића и антропологија глобалног загревања: историјски узроци и друштвене последице под руковођењем проф. др Александрa Петровићa. У пројектном циклусу 2011–2017. на ФИЛУМ-у се реализују два нова пројекта: 178018 – Дрштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски, глобални оквир (руководилац: проф. др Драган Бошковић), који има шеснаест истраживача од којих дванаест са ФИЛУМ-а, и, најбројнији у земљи из области језикa и књижевности, пројекат 178014 – Динамика структура савременог српског језика под руководством проф. др Милоша Ковачевића, са тридесет и пет истраживача (осамнаест са ФИЛУМ-а).

Укупном развоју научноистраживачког рада на факултету посебно је допринело заснивање и континуирано вишегодишње организовање научног скупа Српски језик, књижевност, уметност. Формиран, пре свега, као научни скуп националног карактера, прерастао је у међународни научни скуп. Године 2006, професори Радоје Симић и Душан Иванић са Филолошког факултета у Београду и Малиша Станојевић и Милош Ковачевић са ФИЛУМ-а, уз несебичну помоћ Скупштине града Крагујевца, установили су овај научни скуп. Данас се он састоји од три дела: лингвистичког, књижевноантрополошког и уметничког. Скуп је позивног типа, организује се у оквирима научних пројеката који се изводе на ФИЛУМ-у и финансијски га подржавају Министарство просвете и науке Републике Србије и Скупштина града Крагујевца. Скуп има међународни програмско-организациони одбор, и сваке године у просеку окупља око сто и педесет учесника, од којих сваке године трећина буде из иностранства (БИХ, Хрватска, Црна Гора, Македонија, Словенија, Бугарска, Чешка, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Пољска, Аустрија, Русија, Украјина, Румунија). Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност данас је један од најзначајних и најпрестижнијих научних скупова у Републици Србији и већ је увелико део најквалитетније домаће академске и научне традиције. Публиковани тротомни зборници рецензираних радова учесника научног скупа, категоризовани као Међународни тематски зборници (М14), већ увелико имају, с обзиром на теме и домете реферата, посебно место у проучавању специфичних проблемских целина.

Први научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, чији су оснивачи Колегијум за докторске студије и асистенти Катедре за српски језик, одржан је 14. фебруара 2009. године, а Филолошко-уметнички факултет и Универзитет у Крагујевцу понели су част да су организатори првог оваквог научног скупа у земљи и региону. Препознајући прилику да се крагујевачка филологија још снажније интегрише у токове националних и међународних истраживања у области науке о језику, књижевности и уметности, факултет је био свестан потребе да се студентима докторских студија филологије у Републици Србији омогући адекватно испуњавање обавеза предвиђених програмом студирања, те адекватно представљање њихових научних радова академској и научној јавности наше земље. До сада је одржано девет научних скупова, на којима је учествовало више стотина младих научника, а рецензирани реферати објављени су у двотомним зборницима радова. У систему реформисаног модела академског образовања, конференција младих филолога у Крагујевцу показала се као догађај од прворазредног значаја за факултет, Универзитет, али и целокупну нашу академску јавност.

У оквиру популаризације науке и афирмације научних потенцијала ФИЛУМ-а, пажња је посвећена и организовању специфичних, тематски оријентисаних научних скупова и округлих столова. Поменућемо само неке од досада одржаних: (Пост)модерна, апокалипса, и књижевностЕгзил(анти): књижевност, култура, друштво, Српска језичка дијаспора: одржавање језика и идентитета говорника, Хиспанистика у српској култури и науци,Студије хиспанистике – традиција, изазови, иновације, Dire, écrire, agir en français. Посебно истицање заслужују научни округли столови посвећени оснивачима и утемељивачима ФИЛУМ-а: Малиша: људско-пријатељски округли сто, Научни округли сто Душан Иванић и Научни округли сто Радоје Симић.

У протеклих петнаест година, ФИЛУМ је успео вишеструко да оправда разлоге оснивања, али и да превазиђе најоптимистичнија очекивања у погледу домета своје разгранате културне и уметничке делатности.

Кад је музичка уметност у питању, незаобилазни на културној мапи окружења су бројни концерти и наступи студентског оркестра, хорова (мешовитог и камерног), камерних ансамбала и солиста – посебно оних посвећених делима домаћих композитора. Оркестар ФИЛУМ-а, такође, не само да припрема будуће чланове Градског камерног оркестра Шлезингер, већ учествује са њим у заједничким концертним пројектима. Наставници и сарадници Одсека за музику несебично поклањају своја најбоља извођења крагујевачкој публици на концертима у организацији факултета, у оквиру музичке сезоне града или референтних музичких фестивала (Међународни фестивал камерних хорова и ОКТОХ) у просторима који су већ афирмисани као концертни (сала Прве крагујевачке гимназије, галерија Народног музеја) и, сада већ афирмисаном новом концерном простору – Универзитетској галерији.

Релевантно учествовање факултета у савременом музичком животу огледа се и у концертним активностима у свим најзначајнијим концертним и оперским просторима и у оквиру најзначајнијих уметничких манифестација у Србији, али и у великом броју истих изван њених граница. Поједини наставници су низ година придружени или стални чланови ансамбала камерне музике са изузетном интернационалном репутацијом (проф. Борислав Чичовачки, доцент мр Владимир Благојевић) или редовни гостујући музичари у реномираним оркестрима као што су Mahler Chamber Orchestra, Минхенска филхармонија, Минхенски камерни оркестар (проф. мр Горан Костић и други). У заједничком раду са композиторима на стварању нових дела или у премијерном извођењу дела (не само српских савремених композитора), најактивнији су наставници, сарадници и студенти Катедре за хармонику и флату и Катедре за камерну музику.

Студенти свих студијских програма на Одсеку за музичку уметност редовно учествују на скоро свим домаћим и међународним такмичењима у земљи и ближем окружењу, и, по правилу, освајају највише награде. Перјаница Одсека и целог ФИЛУМ-а, студенти хармонике, амбициозно учествују на најјачим интернационалним конкурсима и доносе висока признања. Због успеха у области педагогије, наставници хармонике (проф. др Зоран Ракић и проф. Радомир Томић) су ангажовани у раду жирија на свим елитним међународним такмичењима акордеониста и добитници значајних интернационалних признања. На Одсеку за музичку уметност ФИЛУМ-а статус гостујућих наставника имају неки од најзначајнијих европских музичких извођача, као што су руски акордеониста Фридрих Липс, словачки акордеониста Борис Ленко, мађарски флаутиста Јанош Балинт или украјински пијаниста Јуриј Кот.

Од свог оснивања, Одсек за примењену и ликовну уметност ФИЛУМ-а значајно је обогатио излагачки програм Крагујевца и Србије. Почевши од „највеће изложбе у граду“, завршне изложбе студената у просторијама факултета која се одржава на крају сваке академске године, преко представљања наставника и сарадника факултета кроз индивидуалне или групне изложбе, Одсек за примењену и ликовну уметност перманентно учествује у највећим креацијама визулених уметности у Крагујевцу, Србији и региону. Скоро све изложбе, како националног, тако и међународног карактера у Србији, имају у свом излагачком саставу или жирију неког од наставника или сарадника са Одсека за примењену и ликовну уметност ФИЛУМ-а.

Одмах након оснивања, ФИЛУМ је предузео кораке на успостављању међународне академске сарадње са факултетима и универзитетима из бивше Југославије и Европе. Тако је већ 2004. године успостављена сарадња са Музичком академијом из Бидгошћа (Пољска), да би у наредним годинама међународна сарадња била успостављена и са факултетима у Загребу (Хрватска), Љубљани (Словенија), Бањалуци, Источном Сарајеву (БиХ), Пловдиву, Софији (Бугарска), Темишвару (Румунија), Лавову (Украјина), Триру, Јени, Лудвигсбургу, Берлину (Немачка), Барију, Риму (Италија), Гранади, Хаену (Шпанија), Монпељеу (Француска), Кракову, Вроцлаву, Катовицама (Пољска). Међународна сарадња се интензивно одвија кроз сарадњу са страним амбасада и културним центрима у Србији. Посебан импулс у развоју међународне сарадње ФИЛУМ-а дало је укључивање српске академске заједнице у програм Европске уније Еразмус+. У оквиру овог програма ФИЛУМ је развио велики број интеринституционалних уговора о сарадњи, који студентима и наставницима омогућавају краће и дуже боравке на партнерским факултетима земаља Европске уније.

Кратак преглед развоја Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу у протеклих 15 година, јасно и речито показује да су се студије хуманистичких и уметничких дисциплина, зачете у 19. веку у Крагујевцу, вратиле својој матици са новом снагом и европским квалитетом. Велики лук, од Лицеума и Велике школе до Универзитета у Крагујевцу и Филолошко-уметничког факултета, од Крагујевца до Београда и, опет, назад до Крагујевца, у срце академског образовања, нтелектуалних и културних сфера – са ФИЛУМ-ом на новим путевима образовања, науке и уметности.