- Детаљи
У уторак 24. октобра биће одржана радионица Увод у дигиталну хуманистику.
Радионица је намењена стручњацима из хуманистичких наука, нарочито науке о књижевности (професори, истраживачи, докторанди). Неопходно је да сваки полазник има на располагању лаптоп. Радионица је организована из два дела од по 90 минута. Први део је теоријски, а други практични – сваки полазник ће добити једно поглавље неког романа и упознати се са различитим „алаткама“ и могућностима истраживања текста.
Радионицу ће водити:
др Василије Милновић - Руководилац пројекта, Универзитетска библиотека Универзитета у Београду
др Александра Тртовац - стручњак за мета-податке, Универзитетска библиотека Универзитета у Београду
проф. др Ранка Станковић - стручњак за Дигиталну хуманистику, Друштво за језичке ресурсе и технологије
проф. др Цветана Kрстев - стручњак за Дигиталну хуманистику, Друштво за језичке ресурсе и технологије
проф. др Душко Витас - стручњак за Дигиталну хуманистику, Друштво за језичке ресурсе и технологије.
За учешће на радионици могуће је пријавити се путем упитника:
https://forms.gle/crTHytBMcvim5Q6i6
- Детаљи
Задовољство нам је да вас позовемо да присуствујете солистичком концерту пијанисткиње Невене Глигорић, вишег уметничког сарадника Филолошко-уметничког факултета, који ће се одржати у Кући Ђуре Јакшића, у четвртак 28. септембра 2023. године, од 19 сати.
На програму ће се наћи дела Јозефа Хајдна, Едварда Грига и Душана Радића.
Улаз је бесплатан.
Добро дошли!
- Детаљи
Изложба остварења професора ФИЛУМ-а Небојше Савовића Неса, Видана Папића, Милице Антонијевић, Владимира Ранковића и Бојана Оташевића одржана је у Пули, у Галерији Српског културног центра у Истри, у периоду од 1. до 23. септембра. Организатор изложбе био је Српски културни центар у Истри на челу са господином Миланом Рашулом. Пројекат је суфинансиран средствима Управног одјела за културу Града Пуле и Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
На дан отварања изложбе, госте из Крагујевца је у пулској Комуналној палачи угостио заменик градоначелника Града Пуле Бруно Черњул:
„Добродошли у Пулу. Дјелатност којом се бавите промиче културу. Весели ме што ћете излагати своје радове у Српском културном центру у Пули и што ће их грађани Пуле и посјетитељи овај мјесец моћи разгледати. Са српском националном мањином која дјелује у нашем граду развили смо одличан однос и Истра је тиме богатија“, истакао је том приликом господин Черњул.
Отварању изложбе је, у име Града Пуле, присуствовао градоначелник Филип Зоричић. „Пула је град широког срца и широких руку. Гајимо лијепе односе са српском националном мањином и Српским културним центром. Умјетност је та која је увијек изнад свега, она лијечи и спаја“, рекао је господин Зоричић у својој поздравној речи. Све присутне, а посебно госте из Крагујевца, у име генералног конзулата Републике Србије у Ријеци поздравио је генерални конзул Горан Петровић. Честитао је ауторима на изложби, а господину Рашули, Српском културном центру и свим активистима Центра на бројним програмима и активностима које организују.
У име аутора, Владимир Ранковић је представио професоре Филолошко-уметничког факултета и захвалио се Српском културном центру и Граду Пули.
Након Пуле поставка ће бити приказана у још неколико галеријских простора у Хрватској, Словенији и Италији.
- Детаљи
Грађанска научна истраживања (енг. citizen science) представљају научноистраживачки, партиципативни метод, којим се јавност укључује у процес научних истраживања и омогућава грађанима који нису научници у датој области да науци активно доприносе користећи своје знање, алате и ресурсе.
Оваква научна истраживања покривају различите дисциплине и теме, и укључују учеснике различитих нивоа стручности. Овај метод пружа могућност за прикупљање обимних података са широких географских простора, истраживање сложених тема и демократизацију научног истраживања.
Грађанска научна истраживања пружају бројне могућности, укључујући масовно прикупљање података у различитим и широким географским областима и временским периодима, унапређење истраживачких капацитета ангажовањем широког спектра волонтера, већу ефикасност кроз учешће грађана и ширење обима истраживања изван традиционалних истраживачких институција. Овакав тип истраживања активно укључује јавност, промовише научну писменост и негује осећај заједништва.
Грађанска научна истраживања су интегрисана у научне политике Европске уније, као и у национални законодавствени оквир, кроз Стратегију научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године „Моћ знања“.
© 2024 Филолошко-уметнички факултет