Филолошко-уметнички факултет
youtubefacebooklinkedininstagram

Универзитет у Крагујевцу и Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу обележиће 10. новембар – Светски дан науке програмом који се одржава у Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу, са почетком у 10 часова.

Светски дан науке – 10. новембар установљен је на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999. године са циљем да се скрене пажња на потребу за новом везом између науке и друштва, а на предлог Унеска од 2002. године обележава се као Светски дан науке за мир и развој. 

На Универзитету у Крагујевцу овај дан биће обележен програмом у ком учествују најеминентнији научници Крагујевачког универзитета, као и млади истраживачи, руководиоци најбољих пројеката на конкурсу за младе научнике и уметнике Универзитета у Крагујевцу за претходну годину.

Позивамо заинтересоване студенте и академску јавност да својим учешћем допринесу обележавању Светског дана науке.

Svetski dan nauke

XVII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност одржан је 28. и 29. октобра 2022. године на Филолошко-уметничком факултету. Скуп представља седамнаесто издање у низу научних скупова које Филолошко-уметнички факултет успешно организује од 2005. године, са овогодишњом тематиком ,,Србија“ посвећеној проучавању језика, књижевности и уметности са различитим проблемским фокусима (идентитет, вредности, промене, језик, музика, архитектура...). Овај јединствен скуп сагледава Србију кроз филолошку, односно, културолошку призму, кроз историју уметности и савремене уметничке тенденције које показују, с једне стране аутентичност нашег културног идентитета, а с друге стране се смешта у шире европске и светске оквире.
Овогодишња конференција окупила је преко 170 излагача из наше земље и страних земаља, који су теоријским питањима и проблемима приступили из најразличитијих углова како лингвистике и науке о књижевности, односно, уметности, тако и сродних и блиских научних дисциплина.
Пленарни излагачи на скупу Српски језик, књижевност, уметност били су проф. др Милош Ковачевић са Филолошког факултета у Београду и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу (са излагањем под називом „Србија у Вуковој стандардизацији српскога језика “), проф. др Томислав Брлек са Филозофског факултета у Загребу (са излагањем „ Ангажман у приповедној форми: Србија у романима Слободана Селенића “) и проф. др Биљана Мандић са Филолошко-уметничког факултет у Крагујевцу (са излагањем под називом „Српска музичка педагогија и основношколски систем: осврт на прошло и визија будућег“).
Као и сваке године, скуп је имао неколико паралелних сесија коју је пратила врло конструктивна дискусија, која ће сигурно дати повода за нове радове и сарадњу.

На затварању конференције најављено је и издавање зборника радова са скупа Српски језик, књижевност, уметност за 2023. годину, а који је тематски зборник међународног значаја М14.

 

У петак, 28.10.2022.  у галеријском простору Куће Ђуре Јакшића био је организован догађај у част песнику и професору Филолошко-уметничком факултету, Драгану Бошковићу. Књижевно вече под називом "Аритмија URбаног певања" посвећено је приказу књижевног портрета професора Бошковића, овогодишњег добитника Дисове награде на 59. Дисовом пролећу, традиционалној манифестацији песничких сусрета. Овом приликом,  представнице библиотеке  ,,Владислав Петковић Дис", Марија Радуловић и Тања Вуковић приредиле су изложбу у част професора Бошковића коју су присутни могли да виде. О делу професора Бошковића говорила је и књижевна критичарка Александра Секулић. 

 

Промоција књиге ,,Научно стваралаштво Милоша Ковачевића" ауторке Милке Николић, ванредног професора на Филолошко-уметничком факултету, одржана је у Универзитетској галерији 27. октобра 2022. године . О књизи су говорили: проф. др Михаило Шћепановић, проф. др Илијана Чутура и проф. др Милка Николић, ауторка књиге.

Монографија „Научно стваралаштво Милоша Ковачевића“ доноси приказ једне од компонената у раду српског лингвисте професора Милоша Ковачевића - његово научно дело. У овој публикацији разматрају се следећа питања: Ковачевићева научна ауторецепција; лингвистичке теме у његовим публикацијама; образовне вредности Ковачевићевих (коауторских) уџбеника;  научна рецепција његових остварења;  парадигма Ковачевићевог научног стваралаштва. Највише пажње посвећено је кључним тематским правцима његових лингвистичких интересовања: граматика (превасходно синтакса), стилистика и језички идентитет.