Други концерт поводом обележавања две деценије успешног рада Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу биће одржан у среду, 23. марта 2022, у 19 часова, у Кући Ђуре Јакшића.

На овом концерту наступаће студенти различитих модула студијског програма Извођачке уметности Одсека за музичку уметност, стога ће публика моћи да послуша разноврстан музички програм.

Концертну сезону поводом обележавања 20 година наставно-образовног, научноистраживачког и културно-уметничког стваралаштва, Филолошко-уметнички факултет отворио је 9. марта 2022. године, те Вас позивамо да у среду послушате са нама други у низу планираних концерата у оквиру ове сезоне.

Добро дошли!

Позивамо вас на концерт под називом Романтични музички времеплов, у понедељак, 21. марта 2022. године, од 18 часова, у Кући Ђуре Јакшића, на коме наступају виолинисткиња Јелена Роквић, ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету и пијанисткиња Катарина Хаџи Антић Татић. 

Програм: Е. Бич, Ј. Брамс, Клара Шуман, П. И. Чајковски

Добро дошли!

Добитник Дисове награде за 2022. годину је савремени песник и професор српске књижевности Драган Бошковић. 

Жири за доделу Дисове награде у саставу: Саша Радојчић, Марко Аврамовић и Михајло Пантић (председник), након две електронске седнице одржане 28. фебруара и 10. марта, једногласно је донео одлуку да Дисову награду за 2022. годину додели савременом српском песнику Драгану Бошковићу. 

У саопштењу се наводи следеће:  

Бошковић је аутор поетског опуса који у контексту савремене српске поезије стоји као издвојено, до извесне мере апартно стваралачко поље, при чему се аналогија са Дисовим местом у контексту песништва српске модерне сасвим природно намеће. Ако је Дис почетком прошлог столећа, као и други европски и српски песници, али на њему својствен, непоновљив начин, окренуо поглед према несазнатљивим висинама, слично томе је, у свом кључу, почетком новог века учинио и Драган Бошковић.

С тим да је метафизичка линија певања, која је у Дисовим стиховима оличена фигуром човековог „пада у живот”, у Бошковићевом песмама постала израженија сталним позивањем на библијску симболику, посебно на Богородицу. Бошковићева Богородица, међутим, не мора нужно бити читана у религијском кључу (мада се ни таква могућност не пориче), већ и као извориште универзалног, екстатичним и еуфоричним стиховима наглашеног, афирмативног животног принципа, песниковим речима „кад човек јесте и Бог јесте”.

Реторички разобручена, врло ритмична, асоцијативно безобална, Бошковићева поезија настаје мимо формалних конвенција, следом модела поетског колажа који обједињује и на парадоксалан начин хармонизује наизглед врло удаљене, рекло би се чак диспаратне крхотине пост-постмодерног света у доба пост-пост истине.

Она, међутим, у тој наизгледној распршености предметности, али и самог песничког субјекта који говори свестан коначне немоћи говора (при чему се често призива и употребљава ономатопејско својство језика), има стабилно упориште и чврст ослонац у укрштају светог и профаног, с тим да профано добија сјај светости, а свето остаје свето, јер чудо постања и свега онога што се потом у историји збило остаје чудо и у нашем добу.

Проф. Бошковић објавио је десет поетских збирки: Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона (1998), У једном телу (2003), Исаија (2006), Отац (2013), The Clash (2016), Ave Maria! (2018), Живот и ја смо квит (2019), Breaking the Waves (2019), Богородица, The Clash и овај град (на пољском и српском, 2019) и Uristen (2020). Недавно је објављен нови поетски рад под називом Сандиниста (2022). Поезија Драгана Бошковића превођена је на украјински, пољски, чешки, словеначки, шпански и јапански језик.

Добитник је Бранкове награде, награде Матићев шал, награде Бранко Ћопић, награде Бранко Миљковић за књигу песама Ave Maria!.