40 година Универзитета

Jubilej 40 godina-1

На факултетима Универзитета у Крагујевцу данас студира 20 000 студената на укупно 110 студијских програма, на свим нивоима студија, у свих пет научних и у пољу уметности. Студијске програме реализује више од 1100 наставника и сарадника и близу 600 истраживача.

Пријемни испит

Пријемни испит

УПУТСТВО ЗА ПОЛАГАЊЕ КВАЛИФИКАЦИОНОГ ИСПИТА

Кандидати приликом попуњавања теста могу користити обичну оловку, гумицу, хемијску оловку или наливперо, а дужни су да поседују потврду о приступању испиту и личну карту (или пасош). Све остале ствари морају бити одлажене на место у сали, које одреди дежурни наставник.

Забрањено је уносити мобилне телефоне и друге техничке уређаје.

Након поделе тестова, забрањен је сваки разговор међу кандидатима. Кандидати не смеју напустити своје место све док дежурни наставник не саопшти да је решавање теста завршено.

Студијски програми Српски језик и књижевност, Француски језик и књижевност, Немачки језик и књижевност, Шпански језик и хипспанске књижевности: тест од 30 и 40 питања ради се 60 минута, а тест од 20 питања 45 минута. Израда писменог дела испита из књижевности (студијски програм Српски језик и књижевност) траје 120 минута.

Студијски програм Енглески језик и књижевност: тест из граматике и разумевање прочитаног текста 60 минута; писање 45 минута.

Кандидати су дужни да тест попуне читко. Могу се служити писаним или штампаним словима, ћирилицом или латиницом, екавским или ијекавским изговором (уколико задатак не налаже другачије). Тест пре предаје мора бити попуњен хемијском оловком или наливпером. Одговори забележени обичном оловком неће бити признати. 

Признају се само одговори који су у целини тачни. Негативних бодова нема.

Уколико кандидат жели да постави питање дежурном, то може да учинити након што подигне руку. Уколико постављено питање не ремети правила испита, дежурни на њега одговара свим присутним кандидатима. Није дозвољен разговор између дежурног наставника и појединачног кандидата.

 
  
Програм и литература за припремање квалификационог испита из српског језика
 
1. Општи појмови о језику
Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација.
Еволуција језика. Развој језика у људској врсти, у друштву и код појединца. Настанак и развој писма. Језик, култура и друштво. Језик и друге друштвене категорије. Вишејезичност. Ставови према језику.
Типови језика. Језици у свету. Језичка сродност. Језички типови и језичке универзалије.
 
Књижевни језик
Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Језичка норма и стандардизација. Књижевни језик. Функционални стилови. Нестандардни језички варијетети. Наречја српског језика (критеријуми, подела, називи, размештај, основне особине). Дијалекатска основица српског књижевног језика у другој половини 19. века и у 20. веку. (Повезати са наставом књижевности). Основни принципи српске књижевне норме.
Екавски и ијекавски изговор. Ћирилица и латиница.
Функционални стилови српског књижевног језика.
Основни принципи језичке културе. Приручници за неговање језичке културе (и начин њиховог коришћења).
 
2.  Језички систем и науке које се њиме баве
Језика као систем знакова.
Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Прозодија.
Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Творба речи.
Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица.
Лексикологија. Лексеме. Лексички фонд (речник, лексика).
Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.
 
3. Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом)
Гласовни систем српског књижевног језика (понављање и утврђивање систематизације гласова и њихових карактеристика).
Фонолошки систем српског књижевног језика. Дистинктивна функција српских фонема, најважније варијанте фонема. Дистинктивне опозиције и дистинктивне црте.
Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и творби речи. Алтернације у српском књижевном језику. Правописна решења.
Акценатски систем српског књижевног језика. Клитике (проклитике и енклитике). Контрастирање акценатског система књижевног језика и регионалног дијалекта. Служење речником за утврђивање правилног акцента.
 
4. Морфологија (у ужем смислу)
Врсте речи. Променљиве и непроменљиве речи. Морфолошке и класификационе категорије речи.
Именице. Именичке категорије (падеж и број; род). Врсте именица. Основно о деклинацији именица.
Придеви. Придевске категорије (род, број, падеж, вид, степен поређења). Врсте придева. Основне карактеристике деклинације и компарације придева.
Заменице. Именичке заменице: личне заменице; неличне именичке заменице (заменице ко, што итд.). Придевске заменице. Основно о промени заменица.
Бројеви: главни и редни бројеви. Врсте главних бројева: основни бројеви, збирни бројеви, бројне именице на –ица (двојица, тројица итд.), бројни придеви (једни,-е, -а; двоји, -е, -а итд.).
Глаголи. Непрелазни, прелазни и повратни глаголи. Подела глагола по виду. Морфолошке глаголске категорије: време и начин; лице и број (и род – код облика који разликују род); стање (актив и пасив); потврдност – одричност. Основно о конјугацији (глаголске основе, глаголске врсте, лични и нелични облици, облици пасива).
Прилози. Врсте прилога.
Помоћне речи: предлози, везници и речце. Узвици.
 
Грађење речи
Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Важнији модели за извођење именица, придева и глагола.
Основни појмови о грађењу сложеница. Полусложенице. Правописна решења.
 
Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије)
Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија; антонимија; полисемија и хомонимија; метафоричка и метонимијска значења.
Стилска вредност лексема: лексика и функционални стилови; поетска лексика, варијантска лексика, дијалектизми и регионализми; архаизми и историзми; неологизми; жаргонизми, вулгаризми.
Речи из страних језика и калкови (дословне преведенице) и однос према њима. Речници страних речи. Разумевање најважнијих префикса (и префиксоида) и суфикса (суфиксоида) пореклом из класичних језика.
Основни појмови о терминологији и терминима. Терминолошки речници.
Основни појмови о фразеологији и фразеолошким јединицама. Стилска вредност фразеолошких јединица. Клишеи и помодни изрази.
 
Синтакса
Реченице у ширем смислу (комуникативне реченице) и реченице у ужем смислу (предикатске реченице).
Речи (лексеме и морфосинтаксичке речи). Идентификовање морфосинтаксичких речи. Пуне речи (именичке, придевске и прилошке речи и глаголи) и помоћне речи (предлози, везници и речце).
Синтагма. Врсте синтагми (именичке, придевске, прилошке, глаголске синтагме).
Основне конструкције (и њихови модели) предикатске реченице: субјекатско-предикатска конструкција, рекцијске конструкције (с правим и неправим објектом), копулативне конструкције (с именским и прилошким предикативом), конструкције са семикопулативним глаголима (допунским предикативима). Прилошке одредбе.
Безличне реченице. Реченице с логичким (семантичким) субјектом.
Реченице с пасивном конструкцијом. Реченице с безличном конструкцијом.
Именичке синтагме. Типови атрибута. Апозитив и апозиција.
Падежни систем. – Појам падежног система и предлошко-падежних конструкција. Основне именичке, придевске и прилошке вредности падежних односно предлошко-падежних конструкција. Падежна синонимија. Поливалентност падежа. Предлошки изрази.
Конгруенција: дефиниција и основни појмови; граматичка и семантичка конгруенција.
Систем зависних реченица. Обележја зависних реченица. Три основна типа вредности зависних реченица (именичке, придевске и прилошке зависне реченице). Главне врсте зависних реченица: изричне (са управним и неуправним говором), односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене и последичне. Везнички изрази.
Систем независних реченица. Општи појмови о врстама независних реченица, њиховим обележјима и функцијама. Обавештајне, упитне, заповедне, жељне и узвичне реченице.
Основни појмови о негацији.
Глаголски вид. Главна видска значења и начин њиховог обележавања.
Глаголска времена и глаголски начини – основни појмови. Временска и модална значења личних глаголских облика: презента, перфекта, крњег перфекта, аориста, имперфекта, плусквамперфекта, футура, футура другог, кондиционала (потенцијала) и императива.
Напоредне конструкције (координација). Појам напоредног односа. Обележавање напоредног односа. Главни типови напоредних конструкција: саставне, раставне, супротне, искључне, закључне и градационе.
Распоређивање синтаксичких јединица (основни појмови).
Информативна актуализација реченице и начин њеног обележавања.
Комуникативна кохезија. Начини успостављања везе међу деловима текста.
Специјални типови независних реченица.
Прагматика. Говорни чинови. Структура разговора и текста.
 
Правопис
Основни принципи правописа српског књижевног језика. Правописи и правописни приручници (и служење њима).
Писање великог слова. Састављено и растављено писање речи. Правописни знаци. Скраћенице. Растављање речи на крају ретка.
Транскрипција речи из страних језика. Интерпункција.
 
Л и т е р а т у р а
  • Живојин Станојчић, Љубомир Поповић: Граматика српскога језика.
    Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997. (и каснија издања).
  • Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица (приређивачи). Правопис српскога језика
    (измењено и допуњено издање). Нови Сад: Матица српска, 2010

К Њ И Ж Е В Н О С Т
Програм и литература за припремање квалификационог испита из књижевности на студијском програму Српски језик и књижевност
 
Проучавање књижевноуметничких дела
 
Лирика
Народне песме: Српска дјевојка, Виша је гора од горе, Сунце се дјевојком жени
Деспот Стефан Лазаревић: Слово љубве
Петрарка: Канцонијер (два сонета)
Захарије Орфелин: Плач Сербији
Бранко Радичевић: Кад млидија' умрети, Ђачки растанак
Ђура Јакшић: На Липару (Вече, Поноћ), Отаџбина
Јован Јовановић Змај: Ђулићи, Ђулићи увеоци,
Лаза Костић: Међу јавом и мед сном, Santa Maria della Salute
Војислав Илић: Запуштени источник, У позну јесен
Шарл Бодлер: Албатрос, Везе
Артур Рембо: Офелија
Пол Верлен: Месечина
Стефан Маларме: Лабуд
Алекса Шантић: Вече на шкољу, Претпразничко вече
Јован Дучић: Јабланови, Залазак сунца, Сунцокрети
Милан Ракић: Јасика, Долап, Искрена песма
Владислав Петковић Дис: Можда спава, Нирвана, Тамница
Сима Пандуревић: Светковина
Милош Црњански: Суматра, Стражилово
Момчило Настасијевић: Туга у камену
Стеван Раичковић: Камена успаванка (збирка)
Десанка Максимовић: Тражим помиловање
Васко Попа: Кора, Манасија, Каленић
Миодраг Павловић: Научите пјесан, Реквијем
Бранко Миљковић: Ватра и ништа, Поезију ће сви писати
 
Баладе, епске песме и епови
Еп о Гилгамешу
Данте: Пакао
Народне песме: Хасанагиница, Бановић Страхиња, Урош и Мрњавчевићи, Кнежева вечера, Марко пије уз рамазан вино, Диоба Јакшића, Ропство Јанковић Стојана, Бој на Мишару
Иван Гундулић: Осман (1. и 7. певање)
Петар Петровић Његош: Горски вијенац
Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића (одломци)
 
Приповедна проза
Народне приповетке: Златна јабука и девет пауница, Дјевојка бржа од коња
Лаза Лазаревић: Ветар, Први пут с оцем на јутрење
Милован Глишић: Глава шећера
Радоје Домановић: Данга, Вођа
Симо Матавуљ: Поварета
А. П. Чехов: Туга
Борислав Станковић: У ноћи
Петар Кочић: Мрачајски прото
Вељко Петровић: Салашар
Исидора Секулић: Госпа Нола
Иво Андрић: Мост на Жепи, Пут Алије Ђерзелеза
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје
Борислав Пекић: Човек који је јео смрт 1793.
Данило Киш: Енциклопедија мртвих, Рани јади
 
Романи
Оноре де Балзак: Чича Горио
Лав Н. Толстој: Ана Карењина
Фјодор М. Достојевски: Злочин и казна
Бора Станковић: Нечиста крв
Милош Црњански: Сеобе
Франц Кафка: Процес
Албер Ками: Странац
Иво Андрић: На Дрини ћуприја, Проклета авлија
Меша Селимовић: Дервиш и смрт
Милорад Павић: Хазарски речник
 
Драме
Софокле: Антигона
Виљем Шекспир: Ромео и Јулија, Хамлет
Марин Држић: Новела од Станца
Молијер: Тврдица
Ј. Стерија Поповић: Тврдица
Николај Гогољ: Ревизор
Бранислав Нушић: Народни посланик
Антон П. Чехов: Ујка Вања
Бора Станковић: Коштана
Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
Семјуел Бекет: Чекајући Годоа
 
Остали жанрови
Јефимија: Похвала кнезу Лазару
Свети Сава: Житије св. Симеона (одломак: Болест и смрт)
Теодосије: Житије светог Саве
Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломци)
Вук С. Караџић: Српски рјечник, Житије Хајдук-Вељка Петровића
 
Књижевнотеоријски појмови и увод у проучавање књижевних дела по наставном програму за све разреде гимназије.
 
Литература
1. Драгиша Живковић: Теорија књижевности са теоријом писмености, Завод за уџбенике, Београд, 1995 (или издање: Драганић, Београд, 2001).
2. Јован Деретић: Историја књижевности за средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2005.
3. Иво Тартаља: Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 1997.
4. Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1992.
5. Љиљана Николић, Босиљка Милић, Читанка са књижевнотеоријским појмовима за I, II, III и IV разред средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007.

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФИЛОЛОШКО–УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

Ул. Јована Цвијића б. б., 34 000 Крагујевац

број жиро рачуна 840-1446666-07
позив на број за филологију 38-742121-01
позив на број за музику 35-742121-02
позив на број за примењену 32-742121-03