40 година Универзитета

Jubilej 40 godina-1

На факултетима Универзитета у Крагујевцу данас студира 20 000 студената на укупно 110 студијских програма, на свим нивоима студија, у свих пет научних и три уметничка поља. Студијске програме реализује више од 1100 наставника и сарадника и близу 600 истраживача.

Пријемни испит

 

 

УПУТСТВО ЗА ПОЛАГАЊЕ КВАЛИФИКАЦИОНОГ ИСПИТА

Кандидати приликом попуњавања теста могу користити обичну оловку, гумицу, хемијску оловку или наливперо, а дужни су да поседују потврду о приступању испиту и личну карту (или пасош). Све остале ствари морају бити одлажене на место у сали, које одреди дежурни наставник.

Забрањено је уносити мобилне телефоне и друге техничке уређаје.

Након поделе тестова, забрањен је сваки разговор међу кандидатима. Кандидати не смеју напустити своје место све док дежурни наставник не саопшти да је решавање теста завршено.

Студијски програми Српски језик и књижевност, Француски језик и књижевност, Немачки језик и књижевност, Шпански језик и хипспанске књижевности: тест од 30 и 40 питања ради се 60 минута, а тест од 20 питања 45 минута. Израда писменог дела испита из књижевности (студијски програм Српски језик и књижевност) траје 120 минута.

Студијски програм Енглески језик и књижевност: тест из граматике и разумевање прочитаног текста 60 минута; писање 45 минута.

Кандидати су дужни да тест попуне читко. Могу се служити писаним или штампаним словима, ћирилицом или латиницом, екавским или ијекавским изговором (уколико задатак не налаже другачије). Тест пре предаје мора бити попуњен хемијском оловком или наливпером. Одговори забележени обичном оловком неће бити признати. 

Признају се само одговори који су у целини тачни. Негативних бодова нема.

Уколико кандидат жели да постави питање дежурном, то може да учинити након што подигне руку. Уколико постављено питање не ремети правила испита, дежурни на њега одговара свим присутним кандидатима. Није дозвољен разговор између дежурног наставника и појединачног кандидата. 

  
 
Програм и литература за припремање квалификационог испита из француског језика
 
Морфологија са синтаксом реченичних делова 
 
Именска група
 
Именице:
Грађење женског рода додавањем e (опште правило и посебни случајеви) и модификацијом суфикса. Именице са посебним обликом у женском роду. Именице са два рода. Множина именица додавањем s, додавањем x, модификацијом суфикса. Именице са два облика у множини. Множина сложених именица. Поименичавање придева и инфинитива.
 
Члан:
Одређени и неодређени члан облици и основна правила о употреби. Посесивна и демонстративна вредност одређеног члана уз географска имена, уз именицу у апозицији, уз именицу која чини део именског предиката, у набрајању, у пословицама, адресама и насловима. Партитивни члан: облици, предлог (у негацији, уз апстрактне именице, уз изразе за количину, уз именице одређене придевом у множини). Партитивни члан уз biеn.
 
Бројеви:
Прости бројеви од један до сто, стотине, хиљаде, милион. Редни бројеви. Разломци.
 
Придеви:
Грађење женског рода придева додавањем e (опште правило и посебни случајеви), модификацијом суфикса. Слагање сложених придева додавањем s, додавањем x, модификацијом суфикса. Слагање сложених придева који означавају боју. Поређење придева. Синтетички компаратив. Суперлатив уз посесиве или уз . Апсолутни суперлатив. Прилошка употреба придева. Место придева. Промена значења придева у зависности од његовог места.
 
Показни придеви и заменице:
Облици: појачани облици уз -ci и -. Употреба показних заменица уз de + именица, те уз релативну заменицу. Неутрум .
 
Присвојни придеви и заменице:
Облици. Именичка употреба присвојне заменице. Одсуство француског еквивалента заменице свој.
 
Односни придеви и заменице:
Облици и основна употреба.
 
Упитни придеви и заменице:
Облици и основна употреба.
 
Неодређени придеви и заменице:
Употреба следећих придева и заменица: autre, certain, chaquе, mêmе, plusieurs, quelquе. Заменица on: шира употреба.
 
Личне заменице:
Наглашени и ненаглашени облици: основна употреба. Место ненаглашених облика у реченици. Неутрум il.
 
Прилошке заменице:
Основна правила употребе en и y.
 
Глаголска група
 
Предлози:
Употреба следећих предлога: à, de, dans, en, par, pour, sur.
 
Прилози:
Грађење прилога за начин путем суфикса -ment. Поређење прилога. Прилози за негацију и експлетивно ne. Употреба oui и si. Везнички прилози после којих се врши инверзија субјекта (ainsi, à peine, aussi, peut-être, au moins).
 
Глаголи:
Времена индикатива, кондиционала и субјунктива. Императив. Прости и сложени облици инфинитива и партиципа. Герунд. Пасив. Повратни глаголи. Помоћни глаголи у сложеним временима. Полупомоћни глаголи (futur proche и passé récent). Глаголске перифразе којима се означава трајност радње. Слагање партиципа. Листа глагола:
1) Помоћни глаголи avoir и être. 
2) Глаголи прве групе: тип chanter, те типови placer,manger,nettoyer, payer, appuyer,appeler,acheter,jeter,céder. Глаголи типа ouvrir. Глаголи aller и envoyer. 
3) Глаголи друге групе: тип finir. Глагол haïr. 
4) Глаголи треће групе: dormir, tenir, mentir, servir, partir, sentir, courir, mourir, souffrir, recevoir, voir, venir, savoir, pouvoir, devoir, pleuvoir, falloir, vouloir, s'asseoir, prendre, peindre, faire, plaire, connaître, naître, mettre, croire, boire, suivre, lire, dire, écrire, rire.
 
Синтакса реченице
 
Независно-упитне реченице
Тотално питање: Est-ce qu'il vient? Vient-il? Ton père vient-il? Парцијално питање: Quand est-ce qu'il vient? Quand vient-il? Il vient quand? 
 
Координиране реченице 
Основне вредности везника et. Употреба везника mais, ou, ni, car.
 
Субординиране реченице
Зависно-упитне реченице (посебно обрт са si). Објекатски изрази који захтевају индикатив, односно реченице са que: најважнији глаголи и глаголски изрази који захтевају индикатив, односно субјунктив. Слагање времена: само случајеви у којима је у објекатској реченици са que индикатив, а у главној неко прошло време. Релативне реченице са qui, que, dont, . Временске реченице са quand, lorsque, depuis que, dès que, avant que, pendant que, comme(основна синтакса). Узрочне реченице саparce que, puisque, comme (уз презент). Намерне реченице са pour que, afin que. Допусне реченице са bien que, quoique, quoi que. Последичне реченице са de façon que, si...que, tant...que, si bien que. Поредбене реченице са comme, plus...que, moins...que, aussi...que, autant...que. Условне реченице са si.
 
Правопис
Правопис облика наведених глагола. 
 
Лексика
Лексика обрађена у уџбеницима француског језика као првог страног језика у два завршна разреда. 
 
Литература:
  1. Драшковић, Владо, Граматика француског језика за основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1979.
  2. Grevisse, Maurice, Précis de grammaire française, Gembloux, Duculot, Paris, 1957.
  3. Папић, Марко, Граматика француског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1984.
  4. Петровић, Нада, Станојевић, Веран, Француски језик за III разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
  5. Петровић, Нада, Француски језикза IV разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
  6. Половина, Пера, Чулајевић, Радмила, Речник француског језика за основну школу, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1982.
  7. Михајловић, Живка, Школски француско-српскохрватски речник (средњи ниво учења), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1980.
  8. Марковић, Ранка, Француско-српскохрватски речник, БИГЗ, Београд, 1980.
  9. Јовановић, Слободан А. и сарадници, Савремени француско-српскохрватски речник са граматиком (израдила је Ксенија Јовановић), Просвета, Београд, 1991.
  10. Јовановић, Слободан А. и сарадници, Савремени српскохрватско-француски речник, Просвета, Београд, 1991.

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФИЛОЛОШКО–УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

Ул. Јована Цвијића б. б., 34 000 Крагујевац

број жиро рачуна 840-1446666-07
позив на број за филологију 38-742121-01
позив на број за музику 35-742121-02
позив на број за примењену 32-742121-03