У суботу, 14. маја у 18 ч, у Галерији Легата Николе Коке Јанковића у Крагујевцу, биће отворена гостујућа изложба Београдске интернационалне недеље архитектуре под називом Оригинално о Николи Добровићу: појмовник цртежа савремене архитектуре. Концепт изложбе је припремила Љиљана Благојевић, а коаутори и руководиоци радионица су Немања Зимоњић и Милица Лопичић, уз учешће аутора изложбе.

Изложба се приказује у Крагујевцу у оквиру прославе 125. годишњице рођења Николе Добровића као део програма који организује Српска академија наука и уметности (САНУ, 24. 5. – 24. 8. 2022) у сарадњи са Београдском интернационалном недељом архитектуре (БИНА), Архитектонским факултетом и Филозофским факултетом Универзитета у Београду, Академијом архитектуре Србије (ААС) и Удружењем архитеката Србије (УАС), а биће отворена до 7. јула 2022. године. Суорганизатори изложбе су ФИЛУМ, Универзитет у Крагујевцу и Легат Николе Коке Јанковића.

Након отварања, у 19 часова биће одржана и трибина Никола Добровић - истраживачки процеси савремене архитектуре, чији учесници су Тања Дамљановић Conley, Бранислав Митровић и Јелена Ивановић Војводић.

Модераторка трибине биће Наталија Богдановић (ФИЛУМ, Универзитет у Крагујевцу).

Студијска изложба посвећена наслеђу архитектонског рада Николе Добровића (1897–1967), настала је у експерименталном, колаборативном процесу истраживања и пројектовања у радионицама ,,Архитектонски цртеж" и ,,Излагање архитектонског цртежа", које су са студентима и младим архитектима из Србије, Хрватске, Немачке и Швајцарске водили Немања Зимоњић, уз разговор са Јосипом Јерковићем, односно Милица Лопичић, уз консултантско учешће Љиљане Благојевић и БИНА тима: Ружице Сарић, Данице Јововић Продановић и Јелене Ивановић Војводић.

Ове године се навршава 125 година од рођења једног од најкреативнијих умова југословенске архитектуре Николе Добровића. Интелектуални, стваралачки и педагошки допринос Добровићевог свеобухватног дела и његов утицај на стасавање и развој модерне архитектонске културе на нашим просторима, препознати још за његова живота, остали су мерило високих стандарда који се постављају пред архитектонско-урбанистичку струку до данашњег дана. Добровићев стваралачки геније утемељен на традицији средњоевропске архитектонске мисли претходне генерације, на првом месту теорије архитектуре Готфрида Земпера и његових следбеника од којих је Добровић непосредно учио. Радови студената представљени изложбом „Оргинално о Николи Добровићу” недвосмислено указују на континуитет Земперове мисли, уграђене у теоријски оквир наставе на ЕТХ – Цирих, а чији тумачи и следбеници су створили оквир изложбе.