Поводом најновије измене Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета (објављена у „Службеном гласнику РС“, бр. 27/25), а којом се потребно време за послове наставе, односно научноистраживачког/уметничког рада наставника и сарадника са по 20 часова седмично, у оквиру 40 часовног седмичног радног времена, мења пропорцијом од пет часова за научноистраживачки/уметнички рад, односно 35 часова за послове наставе, Конференција универзитета Србије најоштрије осуђује овакав непромишљен и противзаконит поступак Владе Републике Србије, којим се додатно нарушава однос државе према високошколским институцијама и продубљује опште неповерење у ауторитет надлежних органа.
Поред очигледне противзаконитости, будући да је Уредба донета од стране Владе којој је престао мандат (чл. 17. ст. 1. Закона о Влади), као и без предлога Националног савета за високо образовање и претходно прибављеног мишљења Конференције универзитета и Конференције академија и високих школа (чл. 12. ст. 1. тач. 5. и чл. 68. ст. 5. Закона о високом образовању), овај једнострани акт, донет без претходне јавне расправе, јасно показује непознавање функционисања система високог образовања и подрива основне циљеве и принципе на којем почива не само систем установљен Законом о високом образовању, већ и сви системи у свету. Јединство наставне и научноистраживачке, стручне и уметничкоистраживачке делатности је једно од основних начела на којем почива високо образовање и њихов пропорционалан однос је најважнији предуслов обезбеђивања квалитета наставног кадра и изградње угледа сваке високошколске установе. Посебно напомињемо да се уведеном диспропорцијом директно угрожава позиционирање наших универзитета на међународним ранг листама, с обзиром на чињеницу да је један од кључних параметара за рангирање управо квалитет научноистраживачког рада. У условима оштре конкуренције на међународном тржишту високог образовања, лошији рејтинг наших универзитета на престижним листама ће изразито негативно утицати на стратегију интернационализације и у директној је супротности са циљевима Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије.
Стога захтевамо од релевантних државних органа да сагледају све последице доношења оваквог акта, а од Владе Републике Србије да по хитном поступку стави ван снаге незакониту Уредбу, која може да има погубне последице на квалитет високог образовања и научно-технолошки развој Републике Србије.
27. март 2025. године
Конференција универзитета Србије - КОНУС
Колегијум Универзитета у Крагујевцу подржао је Саопштење.
Колегијум Универзитета у Крагујевцу издао је саопштење поводом догађаја који је изазвао панику међу мирним учесницима протеста одржаног 15. марта:
Изражавамо дубоку забринутост и осуђујемо догађај који је изазвао панику међу мирним учесницима протеста одржаног 15. марта у Београду током одавања почасти страдалима у Новом Саду.Позивамо надлежне институције да одговорно и професионално истраже поменути догађај.Још једном позивамо на смиривање тензија и нормализацију стања у друштву.
Колегијум Универзитета у Крагујевцу
ПОДРШКА ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА
Декански колегијум Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу позива све запослене да, у духу солидарности и заједништва које су наши студенти снажно пробудили и афирмисали, подрже просветне раднике, своје бивше наставнике и бивше студенте, и прикључе се акцијама добровољног прикупљања средстава за наставнике у основним и средњим школама којима због обуставе наставе нису у потпуности исплаћене плате. Сматрамо да је од суштинског значаја да институције високог образовања покажу солидарност, како у залагању за вредности праведног друштва, тако и у залагању за квалитетније образовање.
Декански колегијум Филолошко-уметничког факултета
Наставно-научно-уметничко веће Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу упутило је предлог да се Ђурђевданска награда у области друштвеног и хуманистичког рада за 2025. годину додели студентима Универзитета у Крагујевцу.
Имајући у виду не само начелни значај студената Универзитета у Крагујевцу као посебности идентитета и карактера града Крагујевца, него и њихове промишљене, храбре и на снажној афирмацији хуманих, а тако и хуманистичких и друштвених вредности утемељене активности у последња три месеца – које су наш град представили као место живота, људскости; знања и врлине – ми доле потписани предлажемо да студенти Универзитета у Крагујевцу добију Ђурђевданску награду у области друштвеног и хуманистичког ангажовања од значаја за град Крагујевац.
Захтеви за праведнијим друштвом, активизам од општег интереса, истрајност и доследност у јавном деловању, поштовање свих субјеката јавног простора, осећање значаја историје, културе и грађанског идентитета Крагујевца, Шумадије и Србије за актуелни тренутак и будућност овог простора, задивљујући примери самоорганизовања, солидарности и креативности само су неке од ствари које наше студенте – студенте свих факултета Универзитета у Крагујевцу – препоручују за ову награду. Од донација које се пред Нову годину преусмеравају деци без родитељског старања, преко редара-студената који воде рачуна о томе да се јавни протести одвијају уз бригу о заштити јавних површина зграда, травњака, тротоара, до студената који су, као у најлепшој историјско-симболичкој реминисценцији на штафетну снагу младости претрчали пут од Крагујевца до Београда и тако наш град целој Србији и свету приказали као место племенитости и одважности – то је у последњих 35 година најбитнија и најдубља социјална, хумана и егзистенцијална стварност Крагујевца на крају 2024. године и на почетку 2025. године.
Понос с којим су заставу Универзитета у Крагујевцу пронели кроз Србију показује да они познају, поштују и негују традицију слободарског („устаничког“) Крагујевца, чиме оснажују наше уверење да је будућност овог града и Шумадије у најбољим рукама нових генерација.
Напослетку, иницијатива наших студената да се на Дан државности Републике Србије, Сретење 2025. године, деси велики скуп грађана Србије у Крагујевцу, њихова улога о организовању тог догађаја, одјек који тај догађај у припреми има у Србији, мотивишу нас да вам овај предлог упутимо. Да ли је још од времена пре два века, када је био престоница, Крагујевац био место оваквог „сабрања“. Данас јесте!
Као пратећи документ прилажемо позив „Сретнимо се на Сретење у Крагујевцу”, који су обликовали студенти Универзитета у Крагујевцу. У тексту тог позива манифестоване су прворазредне вредности једног грађанског и демократског друштва, а исказана је и свест о националној и историјској позицији нашег града.
Имајући у виду образовни, научни, уметнички, хуманистички, хуманитарни и друштвени значај Ђурђевданске награде града Крагујевца, те да активности наших студената изражавају и сједињују све те вредности, предлажемо да ове године добитник награде буду студенти Универзитета у Крагујевцу.
Поткатегорије
© 2025 Филолошко-уметнички факултет