Ђорђе Ђурђевић
Научни сарадник на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је завршио све нивое студија србистике (тема докторске дисертације: Богородица у српској поезији 20. века, одбрањена у јануару 2025). Аутор је књига Теопоетика: о апокалиптичном дискурсу српске поезије (Филум, 2021), Књижевна ангелологија и Антологија српске ангелолошке поезије (Службени гласник, 2023), педесетак научних радова, више приказа и превода са пољског и енглеског језика, учествовао је на међународним и националним научним скуповима. Остварио је четири студијска боравка на Институту за славистику у Вроцлаву, док је на матичном факултету изводио вежбе на предметима везаним за теорију књижевности и општу књижевност. Добитник је награде „Доситејево златно пероˮ 2021, Дисове награде за најбољи есеј (III место) 2025. Уврштен међу 10% најбоље рангираних истраживача у Републици Србији у оквиру програма „Изврсност у науци” (Оцењивани период 2020‒2024).

Истраживачки фокус обухвата интерпретацију поетике Христових пољубаца као места сусрета теолошког и еротолошког дискурса.

Маша Петровић
Истраживач-сарадник из области српске књижевности на Институту за српску културу Приштина – Лепосавић и студент докторских академских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру којих је пријавила тему докторске дисертације Емоционални пејзаж романа Иве Андрића: перспективе примене афективне наратологије у тумачењу Андрићевих романа. Члан је Матице српске. Области њеног научног интересовања су афективна наратологија, емоционологија, примена концепта емоционалног пејзажа у тумачењу књижевног дела, проучавање српске књижевности 20. и 21. века, са акцентом на књижевност Косова и Метохије и приповедни опус Иве Андрића, као и интердисциплинарна проучавања књижевности. Њен истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика јесу наративне стратегије и модуси нарације о еросу и завођењу у одабраном корпусу романа и приповедака Иве Андрића.

Нина Манојловић
Доцент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Области њеног интересовања и истраживања јесу прагматика, филозофија језика, анализа дискурса и семантика. Објавила је две монографије, преко четрдесет научних радова, учествовала на више пројеката као и на Еразмус+ разменама наставног особља у Португалу и Алжиру. У оквиру пројекта Еротопоетика фокус ће бити на критичкој анализи дискурса и уоквиравању текста и/или слика у идеолошке обрасце ужитка, чежње, хедонизма и конзумеризма, као и на дискурзивном (пре)обликовању насиља у оквиру различитих жанрова.

Александра Чебашек Нешковић
Основну и средњу школу завршила је у Зубином Потоку. Студенткиња је докторских академских студија Српског језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је тренутно запослена као истраживач-сарадник у оквиру Центра за научноистраживачки рад. На истом факултету завршила је основне академске (2014–2018) и мастер студије школске 2019/2020. Учествовала је у раду научних пројеката Хумано(по)етика (2022–2023) и Метеопоетика (2024–2025) у организацији циклуса пројеката Језик, књижевност, култура, данас ФИЛУМ-а у Крагујевцу. Активно учествује на конференцијама и научним скуповима и објављује научне радове у часописима и зборницима. Поље научног интересовања: Холокауст у српској књижевности, савремене књижевне теорије као и психолошки аспекти књижевности. У оквиру пројекта Еротопоетика, истраживачки фокус јесте сензуалистичка поетика (тела).

Часлав Николић
Запослен је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, као редовни професор на Катедри за српску књижевност. Аутор је књига Биографија Пера Слијепчевића (2013), критичко издање Политички чланци 1919–1939 Милоша Црњанског (2017), Књига о Лондону (2022) и научна студија у три књиге Црњански (2026). Учествовао је у раду научног пројекта Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир Министарства просвете, науке и технолошког развоја (руководилац пројекта проф. др Драган Бошковић). Са Ђорђем Радовановићем уредио је зборник радова Звезде: књижевна, језичка, уметничка и културна астропоетика (2024). Области интересовања: српска књижевност 20. века, теорија књижевности, теорија филма, астропоетика, атмосферологија, неуроекологија фикционог текста. Истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика: сензуалистичка поетика тела.

Електронска адреса: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Милена Нешић Павковић
Запослена на Филолошко-уметничком факултету као ванредна професорка за научну област Немачка књижевност и култура. Током студија, као стипендисткиња ДААД-а и Фондације Роберт Бош, више пута је боравила у Немачкој. Области њеног научног интересовања обухватају културолошке студије сећања, књижевност Холокауста и културно-политичку историју Немачке 20. века. Ауторка је монографије (По)етика постмеморије: Киш, Перек, Зебалд и уредница више зборника и тематских бројева часописа. Секретар је Центра за студије сећања и предавач на Студијама Холокауста у Крагујевцу. У оквиру пројекта „Еротопоетика“ истраживачки пар Нешић Павковић и Тешовић анализираће начине структурисања сексуалности као односа моћи који разоткрива логику капитализма, при чему ће истовремено проблематизовати границу између еротике и порнографије и деконструисати идеју „ослобађајуће“ сексуалности у њеној идеолошкој функцији.

Милица Мојсиловић
Рођена је 1995. године у Крагујевцу. Након завршених основних академских студија (смер Српски језик и књижевност) 2019. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, уписује мастер академске студије на истом факултету. Била је стипендиста Фонда за младе таленте. Уписала је докторске академске студије 2021. године, такође на ФИЛУМ-у: смер Српски језик и књижевност, модул књижевност. Запослена је као истраживач-сарадник при Центру за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Учествовала је у настави и организовала вежбе у оквиру предмета Детективска фикција, Књижевност за децу и Беседништво, књижевност, медији. Области научног интересовања су: савремена српска књижевност, савремена славистика и компаративна књижевност.

Истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика током 2026. године биће усмерен ка еротопоетици женских архетипова у Хомеровој Одисеји.

Сандра Тешовић
Рођена је 1998. године у Ужицу. Од 2024. запослена је као истраживач-приправник при Центру за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Њен научноистраживачки рад усмерен је на немачку књижевност 20. века, савремену немачку књижевност, те на књижевне и културолошке студије у ширем интердисциплинарном контексту. У оквиру пројекта „Еротопоетика“ истраживачки пар Нешић Павковић и Тешовић анализираће начине структурисања сексуалности као односа моћи који разоткрива логику капитализма, при чему ће истовремено проблематизовати границу између еротике и порнографије и деконструисати идеју „ослобађајуће“ сексуалности у њеној идеолошкој функцији.

Јелена Арсенијевић Митрић
Рођена 13. 8. 1983. године у Крагујевцу. Дипломирала је Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду (2008), а докторирала на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу (2014), где је запослена као редовни професор за ужу научну област Теоријске књижевне дисциплине и општа књижевност. Објавила је преко 40 научних радова, две монографије: Terra amata vs. terra nullius: Дискурс о (пост)колонијализму у делима Б. Вонгара и Ж. М. Г. ле Клезиоа (2016) и Дијалектика антрополошког песимизма и оптимизма (2023), коуредница је тематских бројева часописа Кораци: о Сретену Божићу/Б. Вонгару (2010), Ролану Барту, Семјуелу Бекету и Бертолту Брехту (2011–2012), темата: Књижевност и активизам, Латинска Америка: књижевност, култура, политика, Историја и фикција, Идеолошки оквири књижевности и културе часописа Липар (2012, 2016, 2019, 2022) и тематског зборника Африка: Књижевност, култура, језик, политика (ФИЛУМ, 2023). До сада је као истраживач била ангажована на пет научноистраживачких пројеката. Менторка је једне одбрањене и једне пријављене докторске дисертације и 23 одбрањена мастер рада. Чланица је међународних асоцијација Postcolonial Studies Association (PSA), European Network for Comparative Literary Studies, Научно удружење за развој српских студија (НУРСС) и оперативна уредница научног часописа Липар. Добитница је награде Универитета у Крагујевцу за најбољу научницу на Филолошко-уметничком факултету у 2023. години. У оквиру пројекта Еротопоетика бавиће се еротопоетиком женских архетипова у Хомеровој Одисеји.

Лидија Петровић
Рођена је 1997. године. Основне и мастер академске студије завршила је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. За време основних академских студија била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије. Мастер рад Меланхолија у Другој књизи Сеоба Милоша Црњанског под менторством проф. др Драгана Бошковића одбранила је 3.9.2021. године након чега је, на истом факултету, уписала докторске студије, смер Српски језик и књижевност (модул Књижевност). Испите на докторским академским студијама положила је са просечном оценом 9,94 (девет и 94/100). Учествовала је на неколико научних скупова и на једном округлом столу и до сада објавила десетак научних радова и приказа. Активно пише и објављује научне радове и приказе у часописима и зборницима од националног и међународног значаја. Тренутно је запослена као истраживач-сарадник на Филолошко-уметничком факултету у оквиру Центра за научноистраживачки рад. Подручје њеног научног интересовања: општа књижевност 19. и 20. века, српски романтизам, српска књижевност двадесетог века. У истраживачком фокусу ауторке и њеног истраживача-ментора у оквиру пројекта Књижевно-лингвистичко-културолошка еротопоетика посвећеног теми: Ужитак биће област српске књижевности двадесетог века, конкретније, поетика прозе Иве Андрића на чијем ће одабраном корпусу истраживачки пар испитивати вишеструке симболичко-поетичке репрезентације еротике и сексуалности.

Марија Нијемчевић Перовић
Доцент на Катедри за германистику Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Њена научна интересовања усмерена су на дидактику немачког језика и књижевности и обухватају стратегије учења, развијање лексичке и интеркултурне компетенције, као и примену вештачке интелигенције у настави. Током досадашње академске каријере објавила је више научних радова, чиме је дала значајан допринос развоју овог научног поља. Активно учествује на научним скуповима, конференцијама и у програмима стручног усавршавања. Истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика усмерен је на анализу појмовних метафора са доменом „ЖЕНА“ у текстовима реп извођача на немачком језику, кроз које се обликују и интерпретирају језичка и дискурзивна значења сензуалности и интимности. Поред тога, разматрају се и методе и поступци дидактизације ових аутентичних наставних материјала.

Душица Алексић Јевтић
Студенткиња докторских студија филолошких наука на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и истраживач-приправник Центра за научноистраживачки рад. Области интересовања обухватају методику наставе, учење немачког као страног језика, методе учења страних језика, дидактику немачке књижевности као стране, учење граматике немачког језика. Истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика односи се на наставу страног језика и испитивање начина на који се сензуалност и интимност изражавају кроз језик. Као корпус ће се користити реп музика и испитаће се њен дидактички потенцијал у настави немачког као страног језика.

Дејан Каравесовић
Рођен је 28. марта 1977. године у Кумасију, Република Гана. Студије Енглеског језика и књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду, дипломиравши 2001. године. Докторирао је 2016. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је исте године биран у звање доцента за ужу научну област Енглески језик и лингвистика. Током свог наставног рада стекао је широко искуство ангажовањем на свим студијским нивоима како у својству сарадника, тако и као универзитетски наставник. Специфичне области његовог научног интересовања обухватају синтаксу и семантику глагола енглеског језика, као и контрастивну анализу енглеског и српског језика. Допринос у оквиру пројекта Еротопоетика огледа се у аналитичком сагледавању значењско-граматичких обележја глаголских елемената у исказима везаним за афективно-емоционалне језичке изразе.

Миљан Јевтић
Студент докторских студија филолошких наука на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и истраживач-приправник Центра за научноистраживачки рад. Дипломирао је на Катедри за енглески језик и књижевност 2022. године, а мастер студије завршио је 2024. Године. Активни је учесник научних скупова и конференција. Области интересовања: примењена лингвистика, когнитивна лингвистика, анализа дискурса, методика, методички и предавачки дискурс. У оквиру пројекта Еротопоетика, пажња ће бити усмерена на критичко испитивање дискурса, као и на начин на који се текстови и/или слике уклапају у идеолошке обрасце повезане са ужитком, чежњом, хедонизмом и конзумеризмом. Такође, анализираће се како се насиље дискурзивно обликује и преобликује унутар различитих жанровских оквира.

Марија Луковић
Рођена је 20. августа 1995. године у Краљеву. Запослена је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу у Центру за научноистраживачки рад као истраживач-сарадник. У Центру за српски као страни језик на ФИЛУМ-у изводи наставу од 2023. године на општим и специјалним курсевима на свим нивоима постигнућа. Основне и мастер студије завршила је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Одсеку за филологију, студијски програм Српски језик и књижевност. Школске 2020/2021. године уписује докторске студије на истом факултету у жељи да се усавршава и унапреди своја знања бавећи се синтаксичким питањима на синхроном и дијахроном плану. Истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика усмерава ка откривању принципа обликовања и интеграције еротског у језику.

Милица Кандић
Је истраживач-сарадник у оквиру Центра за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета. Подручје њеног научног истраживања су: српска књижевност романтизма, народна књижевност, српска књижевност постмодернизма, интердисциплинарна истраживања, екопоетика и екокритика. Активно учествује на домаћим и међународним научним скуповима и конференцијама, као и у пројекатским циклусима: Књижевно-лингвистичко културолошка Хумано(по)етика: добар – лош, зао и Метеопоетика у књижевности, језику и уметности Центра за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета. Контакт адресе: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

У оквиру првог пројекатског циклуса Еротопоетика (ментор др Наташа Ракић, истраживач Милица Кандић) истраживачки фокус биће заснован на репрезентацији пожуде и сексуалности у роману У врту људождера француске ауторке Лејле Селмани са циљем испитивања наративних, симболичких и културолошких функција. Овакви увиди произвешће нова запажања и донети резултате који ће допринети тематско-мотивској разноврсности пројекта.

Катарина Субановић
Рођена је 1994. године у Крагујевцу. Запослена као лектор за енглески језик на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Катедри за англистику. На истом факултету завршила је основне и мастер академске студије, а од 2018/19. године је студент докторских студија. Примарна област њеног научног интересовања је аспектологија, са посебним освртом на глаголску фазу, затим, контрастивна и корпусна лингвистика и конструкциона граматика. У оквиру пројекта Еротопоетика планирано је корпусно истраживање лексике уживања, пожуде и задовољства из граматичко-семантичке перспективе.

Наташа Ракић,
Рођена је 1988. године у Крагујевцу. Запослена је у Центру за научноистраживачки рад при Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу као научни сарадник. Ауторка је студије Намибија: Сећање на колонијалну прошлост у савременом немачком роману (2024). Њена научна истраживања усмерена су ка (немачкој) постколонијалној књижевности, мигрантској књижевности, студијама сећања и трауме. Контакт адресе: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

У оквиру првог циклуса пројекта Еротопоетика истраживаће заједно са колегиницом Милицом Кандић, истраживач-сарадник при Центру за научноистраживачки рад, репрезентацију пожуде и сексуалности у роману У врту људождера француске ауторке Лејле Слимани, са циљем да се испитају њихове наративне, симболичке и културолошке функције. У оквиру пројекта делује као ментор, водећи истраживачки процес и пружајући теоријску и методолошку подршку сарадници.

Јована Тодоровић
Докторанткиња је и истраживачица сарадница на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Основне и мастер академске студије завршила је на Одсеку за српску књижевност. Под менторством проф. др Саве Дамјанова одбранила је мастер рад под називом „Еротска интертекстуалност у делу Миленка Пајића”. Активно објављује научне радове и учествује на националним и међународним научним конференцијама.

Истраживачки фокус усмерен јој је превасходно на еротографију и еротологију, као и на српску постмодерну прозу. Бави се и савременом српском и ибероамеричком књижевношћу, као и изучавањем књижевности у контексту медицинске хуманистике. У оквиру пројекта Еротопоетика истраживачку пажњу ће усмерити на женску еротографију, односно на женско еротско писмо.

Никола Пеулић
Завршио је основне и мастер студије србистике на Филолошко–уметничком факултету у Крагујевцу. Посвећен је тумачењу српске књижевности и библиотекарству. Студент је докторских студија србистике на истом факултету. Учествовао је у изради пројеката везаних за конзервацију и заштиту рукописне и архивске грађе. Радове објављује у периодици и зборницима. Добитник је „Бранкове награде” за мастер рад Бестијаријум у Роману о Лондону Милоша Црњанског; „Доситејевог златног пера” за есеј Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића и „Златног слова Дејана Вукићевића” за изложбу Космос нема центар. Запослен је у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у Чачку где обавља послове библиотекара Матичне службе.

Истраживачки фокус овог пројекта усмерен је ка тумачењу мотива Христовог пољупца са циљем испитивања начина на који се сакрално и телесно међусобно прожимају, супротстављају и преображавају.

Јулијана Деспотовић
Је научни сарадник на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Области научног интересовања су јој савремени српски језик, посебно комуникативна синтакса, семантика и стилистика савременог српског језика. Са посебним занимањем бави се проучавањем језика и стила српске књижевности 21. века, као и језиком и стилом комуникације на интернету. Истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика биће видови конструисања и испољавања и(ли) прикривања еротског у српском језику.

Миња Томић
Рођена је 1998. у Београду. Запослена је на Институту за књижевност и уметност у Београду, на Одељењу за теорију књижевности и уметности, у звању истраживача приправника. Основне и мастер студије српске књижевности завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где од 2023. године похађа докторске академске студије. Области њеног научног интересовања обухватају теорију књижевности, историју српске књижевности 20. века, херменеутику, религиологију и интердисциплинарна истраживања. Истраживачки фокус у оквиру пројекта Еротопоетика усмерен је на еротско искуство као поетички механизам трансгресије у српској књижевности, односно испитивање начина на који литерарно обликовање жеље и ужитка учествује у процесима дестабилизације, преиспитивања и (ре)конституисања сопства.

Ђорђе Радовановић
Основне студије Српског језика и књижевности завршио је 2014. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Мастер академске студије завршио је 2015. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, одбранивши рад са темом Поетика романа као поетика модернитета (Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског и Новембар Гистава Флобера). Докторске академске студије завршио је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 30. јуна 2021. године одбраном докторске тезе под насловом Поетика самоубиства у прози Иве Андрића и Милоша Црњанског. Студију Модернизам и самоубиство: суицидални дискурс српске модернистичке књижевности у прози Иве Андрића и Милоша Црњанског објавио је 2024. године. Запослен је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, као доцент на Катедри за српску књижевност. Објавио је више научних радова у којима се махом бави проучавањем различитих симболичких и поетичких аспеката поезије и прозе српског модернизма. У оквиру пројектног циклуса Еротопоетика бавиће се психопатолошким манифестацијама ероса у прози Иве Андрића