Др ум. Мишо Филиповац, ванредни професор на предмету Акт на Катедри за ликовну уметност, добитник је друге награде 36. ликовног салона Ужице. Свечано уручење признања и награде, као и отварање изложбе најављено је за 24. 12. 2024. године у Градској галерији Ужице.
Награђени радови су из нове продукције радова уметника под називом Еротикон II.
1. Час анатомије, из нове продукције радова Еротикон II, 70 x100цм, цртеж на папиру, 2024.
2. Час аутономије, из нове продукције радова Еротикон II, 70 x 100цм, цртеж на папиру, 2024.
O раду:
,,Аутор се након дуже паузе поново враћа људској фигури, са којом и започиње излагачку каријеру. Сада истражујући мимо портрета, упуштајући се у поље различитих стања тела и ума. За јасан израз бира линеарни цртеж, и тониране позадине које осликавају меланхолију контаминир- аних подручија у којим обитавамо. Своје позадине дефинише као долине непознатог, ни сам није сигуран да ли су то ентеријери или екстеријери, тврдећи да су то простори проузроковани стресом, страховима од боли и понижења и општег доступног задовољства. Тема овог рада није само затечено стање, већ и прилагођавање и исцељење. Циљ оправдава средства, а зарад правилног владања у заједници као колективном еко систему или у овом случају бесконачном простору сивила и безнађа као да нема помоћи. Филиповац користи нове радове као алегорију за заплет који нам измиче.
У ери самопомоћних приручника и зависности о брзом решењу личних проблема, ова серија цртежа истражиће последице тих наратива, и исцељења, свима блиским. Аутор у свој рад уводи и кратке цртице из живота или ти реченичне конструкције значајне колико и сам цртеж. У овом сегменту рада могу послужити као део рада или особени радови, ако се пажљиво проматрају њихови садржаји и прати ритам ове серије радова.
Аутор истиче да је ова серија радова другачија и жива, те да је и сагледива на више различитих излагачких начина. Ова просторно амбијенталана цртачка композиција са галеријских зидова, може имати кретање и мимо сопствених формата, будући да аутор сам колажира своје радове и од њих гради нове сцене и само таквим ређањем из сопствене руке оне и имају смисао. Треба ипак имати у виду да је ово свежа растућа серија коју треба пустити да се учита до краја. А да ли су поља која смо поменули контаминирана или заправо рајски врт данашњице, остаје да погледамо."
Соња Липовац Цвек, новинар, у разговору са уметником, Загреб 2024.
Мишо Филиповац је рођен 1987. године у Бајиној Башти. Завршио је средњу Уметничку школу у Ужицу, смер - конзерватор културних добара 2006. Дипломирао 2010. године (одсек зидно сликарство) на Филолошко -уметничком факултету у Крагујевцу, као студент генерације. На истом факултету завршио је и мастер студије 2011. Члан је УЛУС-а од 2012. Запослен је на предмету цртање, цртање и сликање као асистант ФИЛУМ-а, Крагујевац од 2011. године, а затим као доцент од 2019. Од 2024. запослен је у звању ванредног професора на пред- мету Акт. Прву годину докторских студија завршио на АЛУ Београд у класи Владимира Величковића, а потом докторирао 2019. на Факултету примењених уметности у Београду. До сада је приредио двадесетпет самосталних изложби, у земљи и иностранству. Излагао је на преко двеста групних и међународних изложби. Његова дела налазе се у приватним колекцијама, музејским збиркама и државним институцијама. У периоду 2021-2024. године обављао је функцију шефа Катедре за ликовне уметности у Крагујевцу. Добитник је више стипендија, награда и признања, из области уметности, културе и образовања. Филиповац живи, ради и ствара у Београду.
Честитамо професору Филиповцу на постигнутом успеху!
У Универзитетској галерији у Крагујевцу, у уторак, 3. децембра 2024. године са почетком у 18.00 часова, биће свечано отворена изложба студентских радова Одсека за примењену и ликовну уметност Филолошко-уметничког факултета, под називом Војска од теракоте.
На изложби ће бити приказани радови студената основних и мастер академских студија Одсека за примењену и ликовну уметност Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
Ментори: др Јелена В. Атанасијевић и др ум. Јелена Шалинић Терзић, редовни професори Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
На свечаном отварању изложбе, предавање на тему „Маузолеј првог кинеског цара“ одржаће Ана Кочић, координатор за међународну сарадњу Центра за археологију „Драгослав Срејовић“ Универзитета у Крагујевцу.
Група студената Филолошко-уметничког факултета посетила је Музеј историје уметности у Бечу и, уз стручно вођење, видела је изложбу посвећену Рембранту и Хогстратену, двојици уметника холандског Златног доба. Поред слика које се чувају у бечком Музеју, ову већ сада веома хваљену изложбу чине и дела позајмљена из Амстeрдама, Хага, Париза, Лондона, Мадрида, Њујорка.
Током боравка у Бечу, нашло се времена и за индивидуалне посете другим музејума и галеријама – Музеју Леополд, Кунстфоруму (у којем је изложба слика, цртежа, списа, скулптура и графика Пола Гогена), Аустријској галерији Белведере…
Искуства и знања стечена на овом путовању многима ће бити подстицај за будући рад и важан додатак уметничком образовању.
У четвртак 28. новембра у 19 сати, у Галерији Дома омладине у Крагујевцу, биће отворена изложба плаката студаната ФИЛУМ-a, која се приређује у оквиру кампање 16 дана активизма против насиља над женама. Представљени су плакати Нађе Басарић, Саре Вуковић, Марте Вучинић, Тее Грбовић, Данице Денић, Милице Јаковљевић, Ане Јовановић, Александре Милановић, Маше Могић, Немање Обрадовића, Мине Радовић, Катарине Радосављевић, Ивоне Савовић, Анастасије Станковић, Магдалене Тијанић и Митре Штетић. Изложена остварења настала су на настави код професора Ирене Кнежевић, Видана Папића и Немање Драгојловића.
Теа Грбовић Мина Радовић
Александра Милановић Немања Обрадовић
Катарина Радосављевић
У четвртак 14. новембра у Галерији Домжале, у Словенији, отворена је изложба остварења професора ФИЛУМ-а Небојше Савовића Неса, Видана Папића, Милице Антонијевић, Владимира Ранковића и Бојана Оташевића под називом 5filUM, претходно представљена у галеријама у Пули и у Ријеци.
У пратећем тексту, Јуриј Смоле, професор на љубљанској Академији ликовних уметности и дизајна и уредник ликовног програма Галерије Домжале, поред осталог, написао је: „Разноврсни уметнички изрази [aуторa] сведоче о актуелности ликовне уметности у Србији, сувереном уласку модернистичких пракси и веома високом нивоу њиховог уметничког стваралаштва.
Небојша Савовић Нес је вајар са доказаним мајсторством у камену, што га у својој јединственој поетици чини разумљивим гледаоцу, кроз преношење мотива из природе, симболично и истовремено натуралистички ствара камену целину.
Бојан Оташевић на занимљив начин спаја меланхолију приказаних фигура с дивљим контрастима и комплементарним бојама које их чине монументалнима и истичу се својим експресивним колоритом.
Милица Антонијевић на изванредан начин и у већим форматима него што је то уобичајено за графику репродукује теселације и представља антропоморфне фигуре. Она мајсторски влада графичким техникама и постављањем композиције у прави формат.
Владимир Ранковић својим се бележењем на изузетно осетљив начин бави просторима и стварима у њима, документујући време и оно што остаје, пролазност, нестајање и поетику мена.
Видан Папић фокусиран је на текстове које вешто смешта у поп-естетику, како би кроз врата, својим флешбековима, поетиком и веризмима допрео до гледаоца.“
Отварање изложбе пратио је разговор уметника са професором Смолеом, а потом и са публиком.
Изложба се може видети до 5. децембра 2024. године.
© 2024 Филолошко-уметнички факултет