У организацији Филолошко-уметничког факултета и Вукове задужбине из Београда, а под покровитељством Града Крагујевца, у Универзитетској галерији у петак 20. априла  отворен је научни скуп „Шумадија кроз векове: слојеви културе”. На дводневној манифестацији изложени су реферати чланова Српске академије наука и уметности, истраживача научних института САНУ, као и професора Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Научни скуп је организован под покровитељством града Крагујевца у оквиру обележавања значајног јубилеја – 200 година од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије. 

Госте су на отварању овог научног скупа поздравили др Владимир Поломац, продекан за наставу ФИЛУМ-а, и Миљан Бјелетић, градски већник за културу. Скуп је отворио проф. др Љубинко Раденковић са Балканолошког института САНУ.

Отварање научног скупа „Шумадија кроз векове, слојеви културе” употпуњено је уметничким програмом који су припремили студенти Одсека за музичку уметност Фололошко-уметничког факултета, а скуп је уоквирен и обиласком знаменитости града Крагујевца у пратњи водича.

После објављивања зборника радова Вукове задужбине о животу људи на северу Србије – у Банату, Бачкој и Срему, у 2019. години планирано је објављивање зборник о Шумадији, као резултат одржаног научног скупа.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР СКУПА
Др Милоје Васић, Археолошки институт САНУ, Београд
Др Бранко Златковић, Институт за књижевност и уметност, Београд
Др Миодраг Матицки, Вукова задужбина, Београд
Др Владимир Поломац, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Др Љубинко Раденковић, Балканолошки институт САНУ, Београд
Академик Слободан Реметић, Институт за српски језик САНУ, Београд

ПРОГРАМ И КЊИГА РЕЗИМЕА СКУПА

Округли сто „Књижевност и човек на путу: од Едена до царства небеског” одржан је 13. септембра 2017. године у свечаној сали Епархијског дома Саборног храма у Крагујевцу. У раду округлог стола учествовали су наставници и сарадници Одсека за филологију Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу: др Драган Бошковић, редовни професор, Јелица Вељовић, Александра Матић и др Часлав Николић, ванредни професор. Модератор округлог стола био је др Часлав Николић, ванредни професор.

Симболичко уоквирење теме означено је почетком и крајем библијског текста: човековим падом у Едену, губитком дрвета и воде живота и исклизнућем у историјско искуство, а на крају задобијањем дрвета и воде живота и изласком из времена.

Професор Драган Бошковић говорио је о могућности да се унутар литературе, књижевне теорије и теологије разуме проблем путовања, о поетичком и историјском путовању саме књижевности и о геопоетичким аспектима разумевања идентитета модерне српске књижевности. Јелица Вељовић је феномен кретања вредновала преко примера из Сервантесовог романа Дон Кихот, из стваралаштва Хорхеа Луиса Борхеса и преко постхуманистичке филозофске теорије Хаимеа де Вала. Александра Матић је осветлила фигуру пута и путовања у корпусу српске усмене књижевности, говорећи о песмама на тему јуначке женидбе, о соларној митологији, о важности односа центра и периферије у песми „Бановић Страхиња”, и рачвању путева у епском хоризонту.

Ч. Н.