Es freut uns, Sie auf die aktuelle Ausschreibung der Jahresstipendien des Freistaates Bayern 2019/20 für Graduierte aus Bulgarien, Kroatien, Polen, Rumänien, Russland, Serbien, der Slowakei, Tschechien, der Ukraine und Ungarn aufmerksam machen zu können.

Das Stipendium dient der Finanzierung eines Aufbaustudiums (z.B. Master) oder einer Promotion an einer staatlichen bzw. staatlich geförderten Universität oder Hochschule in Bayern. Es wird zunächst für ein Jahr gewährt und kann auf Antrag maximal zweimal (auf insgesamt drei Jahre) verlängert werden; die monatliche Förderhöhe beträgt 735,--€. Zudem können auch einjährige Forschungsaufenthalte in Bayern im Rahmen einer Promotion im Heimatland gefördert werden.

Nähere Informationen entnehmen Sie bitte dem Flyer anbei und unserer Website unter:

http://www.uni-regensburg.de/bayhost/stipendien/incoming/index.html

Die Bewerbungsfrist endet mit dem 1. Dezember 2018 (Eingangsstempel).

Ich bitte Sie, die Ausschreibung an Studierende und weitere Interessierte weiterzuleiten sowie ggf. auf Ihrer Website zu verlinken oder gern auch auf facebook zu teilen: https://www.facebook.com/Bayhost-555365254630705/

Професор Драган Бошковић представио се публици на пекиншком Међународном сајму књига као, уз Владимира Кецмановића, један од најзначајнијих савремених српских песника. Представљање је организовала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” из Београда под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Управник Универзитетске библиотеке, професор Александар Јерков, рекао је да „треба да прикажемо оно што је најбоље и зато смо у Пекинг послали Кецмановића и Бошковића”. На штанду Србије су се поред књига поезије проф. др Драгана Бошковића нашле и научне публикације у издању ФИЛУМ-а.

На XVI Међународном конгресу слависта, који је трајао од 20. до 26. августа у Београду, учествовали су наставници Филолошко-уметничког факултета: Милош Ковачевић, Драган Бошковић, Владимир Поломац, Сања Ђуровић, Маја Анђелковић, Часлав Николић и Анка Ристић. Најважнији научни скуп у области славистике у свету окупио је око хиљаду слависта из 43 земље. Својим излагањима наставници ФИЛУМ-а дали су свој научни допринос у различитим програмским секцијама: Граматика савремених словенских књижевних језика; Словенске књижевности – интеракција, интерлитерарност, интеркултуралност; Развој словенске писмености, словенске књижевности и средњовековље; Старословенски и црквенословенски језик и њихов утицај на формирање словенских књижевних језика; Теоријски аспекти проучавања савремених словенских књижевности; Историја словенских књижевности – стилске формације, жанрови, књижевне традиције.

На Изложби књига која је уприличена на XVI међународном конгресу слависта своја издања посвећена истраживањима у области славистике представио је и Филолошко-уметнички факултет.

Након VIII међународног конгреса Асоцијације италијаниста Балкана Фикција на позорници историје (La fictio sul palcoscenico della storia), одржаног 25. и 26. новембра 2016. године у Крагујевцу,  објављен је зборник радова у издању Филолошко-уметничког факултета.

Учесници конгреса, који су организовали Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Филолошки факултет у Бањој Луци, Асоцијација италијаниста Балкана и Италијански институт за културу у Београду, својим радовима симболично су се прикључили прослави пет векова од првог издања витешког епа Бесни Орландо Лудовика Ариоста и уједно најавили навршавање 190 лета од првог издања историјског романа Вереници Алесандра Манцонија.

Зборник радова у електронској форми налази се на линку.

Поводом Трећег интернационалног фестивала књижевности Bookstan, који ће се одржати од 4. до 7. јула 2018. године, издавачка кућа Buybook додељује двадесет стипендија за едукативно-критичку радионицу под називом Како читати романописца?, која ће трајати од 30. јуна до 7. јула 2018. године.

Позив
Пријавни образац

Одсек за филологију Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу организује Дан отворених врата у среду 16. маја 2018. године од 11 до 14 часова на Правном факултету. Будућим кандидатима омогућене су консултације са представницима студијских програма за које су заинтересовани као и пробни тест за упис у наредну академску годину.

У оквиру Дана отворених врата, од 13.15 у учионици А205 (Правни факултет), ученици ће моћи да се информишу о раду Канцеларије за међународне пројекте и могућностима за међународну размену.

Позивамо све заинтересоване кандидате да се кроз разговор са нашим наставницима и сарадницима упознају са важним информацијама и упутствима о пријемном испиту и о студијама филологије на нашем факултету.

Након промоције која је у Малој сали Коларчеве задужбине одржана у марту ове године, у четвртак, 19. априла у 19,30 часова одржана је промоција пет нових издања Филолошко-уметничког факултета из едиције Црвена линија.
О издањима су говорили др Драгана Вукићевић, др Тамара Валчић Булић, др Даница Недељковић, и аутори: Славица Гароња Радованац, Катарина Мелић, Марина Петровић Јилих, Татјана Јовановић и Драган Бошковић.

У Универзитетској галерији у Крагујевцу, у среду 25. априла 2018. године са почетком у 19 часова, предавање на тему „Наратолошки заокрет у хуманистичким наукама” одржаће др Снежана Милосављевић Милић, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Снежана Милосављевић Милић (Алексинац, 1966), редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, гостујући предавач на универзитетима у Печују, Крагујевцу, Бањалуци и Штипу. Била је истраживач на научним пројектима Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије – Техника и семантика приповедања, Лексикон српског реализма, а тренутно је истраживач на научним пројектима Поетика српског реализма и Andrić Initiative (Graz). Члан је међународне асоцијације наратолога – European Narratology Network и међународног удружења Compares – International Society for Iberian – Slavonic Studies, уредништва часописа „Књижевна историја”, „Philologia Mediana”, „Philologia Serbica” и Друштва Матице српске. Од 2010. до 2016. године била је продекан за наставу Филозофског факултета у Нишу. Оснивач је и руководилац Центра за наратолошке студије на Универзитету у Нишу.

Ауторске књиге: Оквирни облици у српском реалистичком роману, Чигоја, Београд, 2001; Модели коментара у српском роману 19. века, Просвета, Ниш, 2006; Прича и тумачење, Филип Вишњић, Београд, 2008; Фигуре читања, Службени гласник, Београд, 2013; Отпори и прекорачења – поетика приповедања Боре Станковића, Филозофски факултет, Ниш, 2013; Огледавања – Лаза Лазаревић и Симо Матавуљ (у коауторству са Драганом Вукићевић), Филозофски факултет, Ниш, 2014; Virtuelni narativ – ogledi iz kognitivne naratologije, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, Filozofski fakultet, Niš, 2016.

Приређивачки рад: Антологија нишких критичара и есејиста, Просвета, Ниш, 2005; Лаза Лазаревић, Јанко Веселиновић (у коауторству са Мирком Ђукићем), Матица српска, Нови Сад, 2015; Јаков Игњатовић, Матица српска, Нови Сад, 2016; „Когнитивна наратологија”, Књижевна историја, XLVII 2015. бр. 155, XLVIII, 2016, бр. 156; Сабрана дела Бранка Миљковића – Есеји и критике, Ниш, НКЦ, 2017; Od narativa do narativnosti – From Narrative to Narrativity, Niš, 2018.

У организацији Филолошко-уметничког факултета и Вукове задужбине из Београда, а под покровитељством Града Крагујевца, у Универзитетској галерији у петак 20. априла  отворен је научни скуп „Шумадија кроз векове: слојеви културе”. На дводневној манифестацији изложени су реферати чланова Српске академије наука и уметности, истраживача научних института, као и професора Филолошког факултета, Филозофског факултета и Филолошко-уметничког факултета који говоре о бројним културним слојевима Шумадије. Научни скуп је организован у оквиру обележавања јубилеја – 200 година од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије. 

Госте су на отварању овог научног скупа поздравили др Владимир Поломац, продекан за наставу ФИЛУМ-а, и Миљан Бјелетић, градски већник за културу. Скуп је отворио проф. др Љубинко Раденковић са Балканолошког института.

Отварање научног скупа „Шумадија кроз векове, слојеви културе” употпуњено је уметничким програмом који су припремили студенти Одсека за музичку уметност Фололошко-уметничког факултета, а скуп је уоквирен и обиласком знаменитости града Крагујевца у пратњи водича.

После објављивања зборника радова Вукове задужбине о животу људи на северу Србије – у Банату, Бачкој и Срему, у новембру је планиран и зборник о Шумадији, као резултат одржаног научног скупа.

У оквиру сарадње Смера за српски језик и књижевност Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти и Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу у петак, 30. марта одржано је научно предавање о Будиму и Пешти као центрима српског културног и друштвеног препорода у минулим вековима и промоција књиге поетске прозе Драгана Јаковљевића „Шапат времена".

Јаковљевић је у Библиотеци ФИЛУМ-а говорио о приликама у мађарској престоници у 19. веку, о  улози идеолога и мисионара просветитељског покрета, који је  утицао на културолошке процесе и промене у свести и дотадашњим навикама српског становништва,  о Матици српској и Текелијануму, а посебна пажња посвећена је српским културним посленицима који су стварали и у Угарској и у Крагујевцу, српској престоници у доба кнеза Милоша: Јоакиму Вујићу, Јовану Стерији Поповићу, Димитрију Давидовићу, Вуку Стефановићу Караџићу и другим умним људима тога времена.

Од 19 часова, у Галерији Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, приређена је промоција најновије књиге Драгана Јаковљевића „Шапат времена". Осим аутора, о овом делу и укупном Јаковљевићевом књижевном стваралаштву, говорили су професор Филолошко-уметничког факултета проф. др Часлав Николић, проф. др Никола Бубања и Маја Станковић, историчар уметности. Водитељ програма била је Александра Матић, а одломке из књиге Драгана Јаковљевића читале су Јасмина Николић и Милена Средојевић.