Филолошко-уметнички факултет
youtubeyoutubeyoutube

Поводом обележавања Светог Саве, 27. јануара 2018. године, у Универзитетској галерији у Крагујевцу одржана је Светосавска академија Универзитета у Крагујевцу.

На предлог Управног одбора фондације за стипендирање најбољих студената у календарској 2018. години, крајем протекле године објављен је Конкурс за доделу стипендија. Конкурс је расписан за студенте 12 факултета, колико их има Универзитет у Крагујевцу, а према правилима Конкурса стипендије су додељене најбољим студентима завршне године основних академских и интегрисаних академских студија.  И ове године Фондација је одлучила да стипендира два најбоља студента Филолошко-уметничког факултета, јер се на овом Факултету одвијају студијски програми из два поља, поља друштвено-хуманистичких наука – област филологија и поља уметности. Награђени су: 

Александра Стојановић, студент IV године основних академских студија, студијски програм Енглески језик и књижевност, на Одсеку за филологију Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са оствареном просечном оценом током студија 10,00.

Марко Тривуновић, студент IV године основних академских студија, студијски програм Хармоника, на Одсеку за музичке уметности Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са оствареном просечном оценом током студија 9,8.

У музичком делу програма наступио је Милош Младеновић (хармоника), а у књижевном делу програма наступили су студенти српског језика и књижевности Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, Душан Дамјановић, Јанко Милошевић и Милан Матовић, који су извели наративно-поетски приказ из живота Светог Саве, под називом „Без година и без смрти“.

 

Четврту годину заредом студенти студијског програма Унутрашња архитектура и индустријски дизајн Филолошко-уметничког факултета учествују на Међународном сајму намештаја, опреме и унутрашње декорације. На овогодишњем, 55. по реду Сајму намештаја, који се одржавао од 7. до 12. новембра 2017. године, изложени су радови са свих обавезних предмета на студијском програму Унутрашња архитектура и индустријски дизајн, како би се приказао пун обим истраживања и праксе у раду са студентима кроз њихове пројекте. Главни акценат изложбене поставке наших младих дизајнера био је на Конкурсу за парковску клупу у Креативном парку у Крагујевцу, чији су покровитељи организација Human cities и Фондација Драгице Николић.

Студенти Филолошко-уметничког факултета, као и претходних година, посетили су 62. Међународни београдски сајам књига. Студентски парламент, у сарадњи са аутобуским превозником Kragujexpress, организовао је одлазак на Сајам у уторак, 24. 10. 2017.

Студенти су били у прилици да присуствују једној од најзначајнијих културних манифестација у Србији и да се упознају са најновијим издањима домаће и светске литературе. Овогодишњи Сајам књига, који је трајао од 22. до 29. октобра, под слоганом Кључ је у књигама, имао је почасне госте – земље немачког говорног подручја, Немачку, Аустрију, Швајцарску и Лихтенштајн.

Једнодневна екскурзија студената Филолошко-уметничког факултета која је организована 14. октобра 2017. године обухватила је три дестинације: Дрвенград, манастир Добрун и Вишеград. У пратњи студента продекана Стефана Адамовића и асистента Александре Матић на екскурзију је кренуло осамдесет студената свих нивоа студија, претежно србиста.

Прва дестинација била је Дрвенград, на брду Мећавник, у Мокрој Гори. У Кустуричином граду студенти су прошетали улицама Ива Андрића, Никите Михалкова, Матије Бећковића, Бранислава Нушића, Новака Ђоковића, Николе Тесле и многих других светских и домаћих културних посленика. Посета је обухватала и пројекцију Кустуричиног краткометражног филма, након којег су студенти имали слободно време за фотографисање и освежење у неком од кафића и ресторана.

На путу ка Вишеграду, у живописном планинском крају, начињена је посета манастиру Добрун, који је посвећен Благовештењу, а сматра се да га је изградио жупан Прибил, у 14. веку. Иако је више пута скрнављен и обнављан, данас је Добрун велики манастирски комплекс у оквиру којег се налази на стенама изграђен споменик Карађорђу, а нешто изнад споменика студенти су имали прилику да виде и пећину испосницу.

Коначна и најзначајнија дестинација – Вишеград обухватила је највећи број активности: крстарење Дрином, обилазак моста на Дрини, Андрићеве спомен-учионице, Андрићграда.

Крстарење је трајало тридесет минута, током којих је капетан брода студентима изложио занимљивости о историји Вишеграда, легенду о кули Марка Краљевића, о Стоји и Остоји, о Мехмед-паши Соколовићу итд., а са реке су могли да виде и кућу Ива Андрића, као и Андрићград.

Уз водиче Туристичке организације Вишеград студенти су наставили обилазак Вишеграда и, кроз излагања водича, обогатили своја знања о животу и делу Ива Андрића. У аутентичном амбијенту Основне народне школе, отворене 1892. године, коју је похађао наш нобеловац, студенти су имали прилику да чују понешто о Андрићевом детињству, школским данима, његовој дипломатској мисији и сл.

Вишеградска ћуприја, ремек-дело источњачког градитеља, оставила је најснажнији утисак на студенте, који су и сами постали сведоци из Андрићевог романа препознатљивог „духа касабе”, а који се упркос времену одржава и данас на капији моста.

Јединствен спој различитих архитектонских стилова, обједињених унутар комплекса Андрићград, омогућио је студентима да кроз кратко време сагледају и прођу кроз различите епохе: византијски стил, отомански период, ренесансу, класицизам, сецесију итд. Претежно инспирисан делима Ива Андрића, Андрићград је студентима представљен као туристички, културни, административни и едукативни комплекс.

По завршетку обиласка Андрићграда студенти су имали слободно време и за индивидуалне активности, након чега су кренули пут Крагујевца обогаћени новим интелектуалним и духовним искуствима.