Докторске студије из језика и књижевности

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу је регистрована научноистраживачка установа. На Одсеку за филологију, на коме се изучава србистика, англистика, германистика, романистика и хиспанистика, а у оквиру кога су и покренуте Докторске академске студије из филологије (језик и књижевност), ради 21 наставник, од којих сви испуњавају услове да учествују у извођењу наставе на докторским студијама. На докторским студијама ангажовано је 35 наставника, од тога је 55% са Филолошко-уметничког факултета, док преосталих 45% чине наставници са других факултета, универзитета и института у Србији. 
На Филолошко-уметничком факултету се из области филологије (којој припадају и докторске студије) изводи пројекат Српски језик и друштвена кретања који финансира Министарство науке Републике Србије ев. бр. 148024Д (трајање пројекта 2006-2010. година). У рад на пројекту укључен је већи број наставника и сарадника са Филолошко-уметничког факултета, али и са још три факултета са Универзитета у Београду, Нишу и Крагујевцу. Поред овог, из области културна антропологија на факултету се реализује пројекат: Теорија Милутина Миланковића и антроплогија глобалног загревања: историјски узроци и друштвене последице (ев. бр. 159016Д, трајање пројекта 2008-2010. година).
Осим на овом пројекту наставници са Филолошко-уметничког факултета који су укључени у реализацију докторских студија ангажовани су и у другим пројектима Министарства науке Републике Србије, чији су руководиоци из других научноистраживачких организација у Србији, као нпр. на пројектима 148001, 148011 и др. Поједини наставници укључени су и у међународне пројекте.
Сваке године, крајем октобра, Филолошко-уметнички факултет организује Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, са кога се објављују тротомни зборници (лингвистички, књижевнотеоријски и уметнички).
Осим тога, Филолошко-уметнички факултет има и своје стално научно гласило, Часопис за књижевност, језик, уметност и културу Наслеђе (категорија М51), који излази три пута годишње. Филолошко-уметнички факултет је и суиздавач једног од најугледнијих лингвистичких часописа у Србији, часописа Српски језик (категорија М24), у коме такође своје научне радове публикују наставници факултета.
Наставници са Одсека на филологију Филолошко-уметничког факултета учествују сваке године на великом броју међународних конгреса, скупова и конференција посвећених филологији, у земљи и иностранству, публикују монографије, научне студије и научне чланке из својих области, чиме потврђују своју научну компетентност.
Ако, поред наведних одговарајућих критеријума квалитета рада наставника, овоме додамо да факултет, посредством библиотеке, библиотечког фонда који се стално увећава, умрежености библиотеке у библиотечко-информационе системе и конзорцијуме библиотека Србије за обједињену набавку, као и да располаже одговарајућом савременом електорнском дигиталном техником и да се настава одвија по савременим методичким и наставним критеријума, све наведено недвосмислено показује да Филолошко-уметнички факултет испуњава све услове за организовање и извођење докторских студија из језика и књижевности.
 
Структура студијског програма
Студијски програм Докторских студија из језика и књижевности усклађен је са стандрадима прописаним Законом о високом образовању Републике Србије. Њега чине трогодишње студије што одговара 180 ЕЦТС бодова (60 ЕЦТС по години), и то: по 20 ЕЦТС бода носи сваки од прва четири семестра (укупно 80 ЕЦТС бодова), а још 40 ЕЦТС током трајања целих студија студент осваја научноистраживачким радом, извођењем наставе вежби и семинара са студентима, радом у оквиру научноистраживачког пројекта, учешћем на семинарима, научним скуповима, објављивањем научних радова, радом са ментором. Израда докторске дисертације на петом и шестом семестру носи 60 ЕЦТС бодова, али је и 40 бода, стечена научноистраживачким радом, кроз који студент континуирано истражује, развија и профилише своју докторску дисертацију, такође укључени у укупан број бодова које носи докторска дисертација (60+40 ЕЦТС за докторску дисертацију). Бодовна вредност сваког предмета исказана је у Курикулуму студијског програма Докторских студија из језика и књижевности. 
Садржај и структура студијског програма докторских студија, који се надовезује на једногодишње дипломске академске, усклађени су са научним стандардима и савременим кретањима у области науке о језику и науке о књижевности. Он садржи обавезне и изборне предмете из прописаних група неопходних за остваривање квалитетног и компетентног студијског програма: теоријско-методолошке, научно-стручне и стручно-апликативне. У овај студијски програм укључени су, путем теоријске и практичне наставе, актуелни токови светске науке из домена изучавања лингвистике и књижевности (лингвистичких и књижевнох теорија), теорије културе, интердисцилинарних теорија, научних истраживања и методологија.
Методе извођења наставе у оквиру Докторских студија језика и књижевности прилагођене су врсти, карактеру и профилу предмета, а засноване су на динамичној комуникативној настави која се остварује кроз групни и самостални рад, презентације, дискусије, истраживачки рад, чиме се подстичу интеракција, комуникација и теоријско знање повезује са практичним садржајима. Настава се у оквиру струдијског програма изводи, дакле, у облику предавања и вежби (вербално-текстуална. илустративно-демонстративна, интерактивна), студентског истраживачког рада, менторског рада, семинара и консултативне наставе (индивидуални рад са студентима), и тако омогућава студентима да активно учествују у размени знања и другим облицима сарадње са наставним особљем. Сврховито одабраним и структурираним предметима које програмнуди, студентима је омогућено да развијају, продубљују и потпуно профилишу стручне и научне потенцијале и научно-методолошка знања, истовремено бивајући подстакнути на критички, аналитички и научноистраживачки рад кроз употребу савремене литературе и нових технологија. Током докторских студија, студенти се упућују на практичну примену стечених знања и вештина, истовремено се оспособљавајући и подстичући за перманентно образовање и даље академско, научно и самостално усавршавање на професионалном плану. Будући да је овај студијски програм компатибилан са другим лингвистичким и књижевним докторским студијама у нашој земљи, земљама Европске уније и изван ње, предвиђа се могућност покретљивости студената у земљи и иностранству.
 
Сврха
Основна сврха студијског програма Докторских студија из језика и књижевности јесте образовање за – Доктора филолошких наука. Сврха реализације овог студијског програма трећег степена је, заправо, да омогући формирање и усавршавање квалитетног научног кадра, који ће подстицати развој изучавања филологије, лингвистике и теорије књижевности, компетентних за научно-истраживачки рад, као и стручно оспособљених сарадника домаћим, али и иностраним научним установама. Ове студије развијају свест о месту језика и књижевности, науке о језику и науке о књижевности унутар контекста европске културне баштине, места и улоге језика и књижевности и проучавања у свим нивоима комуникације у области образовања и науке.
Овај програм докторских студија омогућава стицање знања и вештина и компетенција неоходних за научноистраживачки рад, пре свега стицањем научних и стручних знања потребних за тумачење лингвистичке и књижеве грађе и њиховог места у културолошком, информатичком и друштвеном миљеу. Докторске студије, такође, на целовит, савремен и аналитичан начин нуде развијање комуникације, научне, стручне и културне свести што студентима треба да омогући да се успешно уклопе у образовне, научне, привредне и културне токове наше земље. Докторске студије из језика и књижевности, дакле, представљају стручно усавршавање студената. Током студија они продубљују и проширују научно-лингвистичко и књижевно-научно проучавање и формирају свој научни карактер и научне компетенције. Докторске студије оспособљавају студенте да самостални научноистраживачки рад, да воде и спроводе научна истраживања. Оне будућим докторима филологије омогућавају шире познавање лингвистике с применом општелингвистичких теорија и поставки у научноистраживачком раду, као и увид у поетике књижевних дела, науку о књижевности и шире познавање књижевних теорија и методологија у научноистраживачком раду.
Студијски програм Докторских студија из језика и књижевности истовремено оспособљава студенте за перманентно образовање, као и за практичну и професионалну примену стечених знања и вештина.
 
Циљеви
Примарни циљ Докторских студија из језика и књижевности је систематско научно усавршавање доктораната током докторских студија и израда докторске дисертације. Циљ Докторских студија из језика и књижевности је, такође, да компетентно, квалитетно, стручно и целовито образују студенте за рад у просвети, научним институтима, факултетима и у другим друштвеним и културним установама у којима могу да раде они коју су овладали знањима која нуди овај студијски програм. Студенти се оспособљавају и за научно и теоријски научноистраживачки рад у области научних дисциплина које из различитих аспекта осветљавају проблематику језика и књижевности. Садржаје ових студија чине наставни предмети који се баве теоријама језика и књижевности и њиховим местом у културолошким, друштвеним и општехуманистичким проучавањима. Докторске студије језика и књижевности треба да омогуће студентима да продубе и усаврше знања из: 1. теоријско-методолошких принципа лингвистике као науке, 2. теоријско-методолошких принципа проучавања књижевности, 3. теоријско-методолошког појмовног апарата, 4. савремене књижевно-лингвистичке проблематике неопходне за самостално научно, теоријско и критичко бављење струком и науком, 5. дијахронијских и синхронијских аспеката лингвистике и теорије књижевности, 6. иманентног тумачења песничких, драмских и прозних књижевних дела и њихових жанровских, поетичких и стилско-формацијских идентитета, 7. компаратистике (међуодносима различитих националних књижевности и језика), 8. културолошких међурелације између језика, књижевности, културе и друштва, теорија културе и места језика и књижевности унутар осталих хуманистичких дисциплина, 9. методологија и техника у писању научног рада, 10. израде наставног и ваннаставног материјала. Студент, самим тим, продубљује своје владање следећим вештинама: научно-методолошке вештине, научноистраживачке вештине, технике и методологије писања научног рада, прикупљање, организација, приређивање, истраживање и тумачење књижевне, језичке и књижевно-научне грађе, интердисциплинарно повезивање теорије и праксе...
Докторске студије из језика и књижевности усмерене су и ка развијању критичког односа према информацијама уопште, нарочито у стручној и научној литератури и новим технологијама. Самим тим, његов циљ је и развијање мултикултурне свести, и тако превазилажење националних, културних, родних и језичких граница.
 
Компетенције
Савладавањем студијског програма Докторских студија из језика и књижевности, студент стиче следеће опште и специфичне компетенције које су подређене квалитетном обављању стручне и научне делатности:
 
Опште компетенције студената:
- Способност за самосталан научноистраживачки рад;
- Способност за самостално научно и стручно усавршавање;
- Способност да примењује стечена теоријска знања у пракси;
- Креативност у раду и решавању различитих проблема;
- Способност самовредновања;
- Способност критичког промишљања сопствених и туђих резултата.
 
Предметно-специфичне компетенције студената:
- Способност компетентног преношења научних знања и њихова примена у настави;
- Способност да на кохерентан, стручан и научни начин изрази стручна књижевнотеоријска и лигвистичка знања;
- Способност да примени и пренесе лингвистичка и књижевнотеоријска знања на свим нивоима, како на синхронијском тако и на дијахронијском плану;
- Способност да у научном ангажовању исправно примени методе и технике дисциплина које се проучавају током студија;
- Креативност и вештина да лично доприноси сазнањима и развоју науке о језику и науке о књижевности;
- Способност за компетентан научноистраживачки рад;
- Способност писања научног рада;
- Способност писања научних и стручних монографија;
- Способност критичког читања, вредновања и тумачења књижевних текстова;
- Способност израде наставног материјала (приручници, практикуми);
- Способност примене приређивачких знања.
 
Исходи учења:
- Обавља посао наставника језика и књижевности у високошколским образовним установама (факултетима, вишим школама) у земљи и иностранству;
- Ради као сарадник у научним институтима, библиотекама и архивима;
- Обавља послове у издаваштву;
- Обавља послове (уредничке, сарадничке и друге) у институцијама културе, јавног информисања и медијима (часопис, новине, медијска кућа);
- Бави се културним делатностима (културни радник у различитим културним центрима и установама);
- Ради у оквиру научниоситраживачких пројеката;
- Ради на изради стручног, наставног и ваннаставног материјала;
- Самостално пише граматике, језичке практикуме, књижевнотеоријске и лингвистичке студије и монографије;
- У стручним и научним истраживањима самостално примењује и развија лингвистичку и књижевнотеоријску литературу, методологију и теорије, како у традиционалним, тако и у савременим правцима проучавања језика и књижевности;
- Оспособљен за теоријска истраживања, тумачење и критичку анализу и синтезу.
 
Студенти Докторских студија из језика и књижевности су, након завршетка ових студија, оспособљени за даље научно образовање на постодкторским студијама из језика и књижевности.
 
Курикурум
Докторске студије из језика и књижевности одликују се продубљивањем и проширивањем научних и стручних знања и способности стечених у окворима другог нивоа академског образовања, Дипломским академским студијама. Оне се, такође, одликују преплитањем синхроног и дијахроног лингвистичког и књижевнотеоријског приступа, прожимањем теоријског, културолошког и општег друштвено-хуманистичког угла и специфичних практичних методолошких техника и вештина. Пошто је уклопљено у домаћи и општи научни контекст, изучавање језика и књижевности је у овом студијском програму повезано са мултикултуралним и интердисциплинарним увидима.
Преко обавезних и изборних предмета тежи се развијању научних, стручних, истраживачких, комуникацијских и културолошких компетенција (знања и вештина). Посредством овог програма студентима се омогућује да се уклопе у научне, образовне и културне токове у земљи и иностарнству. Ове студије треба да, посредством савремене литературе, теорија и нових технологија, пруже квалитетно научно и стручно образовање.
У првој години полазници модула Докторске студије из језика слушају и полажу предмете који их упознају с основним лингвистичким учењима и теоријама и основним лингвистичким дисциплинама. У другој години студија докторанти се опредељују за једну од понуђених лингвистичких специјализација. У оба семестра понуђена је по једна специјализација са по два модула, из којих докторанти бирају предмете, и то укупно четири. Цела трећа година посвећена је научноистраживачком раду и изради докторске дисертације. 
У првом семестру, полазници модула Докторске студије из књижевности похађају и полажу обавезне предмете који их упознају с основним књижевним теоријама, књижевнотеоријским методологијама и науком о књижевности. У другом, трећем и четвртом полазници модула докторске студије из књижевности похађају и полажу изборне предмете који проширују њихова књижевнотеоријска и књижевнометодолошка знања, предмете из теорија прозе, поезије, драме, као и предмете који контекстуализују књижевности у оквирима културе и других хуманистичких дисциплина. Докторанти се у сваком од наведених семестара опредељују за четири од шест понуђених предмета који представљају део њиховог ужег интересовања и њихове уже књижевнотеоријске и књижевнонаучне специјализације. Цела трећа година посвећена је научноистраживачком раду и изради докторске дисертације.
Додатне обавезе студената одређене су обавезним научним активностима на Докторским студијама из језика и књижевности (види: спецификација предмета Научноистраживачки рад), које подразумевају: извођење наставе вежби и семинара са студентима основних студија, рад у оквиру научноистраживачког пројекта, учешће на семинарима, научним скуповима (лингвистичком, књижевном, филолошком) са рефератом, објављивање научних радова, рад са ментором, подношење извештаја о годишњим истраживањима, посебно оним у оквирима дисертације.
Овај студијски програм докторских студија поседује јасно профилисану структуру која омогућава константну вертикалну надоградњу знања и вештина и њихово хоризонтално проширивање у оквирима филолошких и друштвено-хуманистичких дисциплина, чиме се, са једне стране, постиже формирање стручног и компетентног кадра, а, са друге,  ширина и комплексност његових научних знања. Ово истовремено треба студенте да подстакне на стално, дугорочно образовање и самообразовање.
 
Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма
Студијски програм докторских студија из језика и књижевности конципиран је тако да докторантима омогући увид у савремене европске и светске научне лингвистичке и књижевне токове. На првој години студија програм треба да  омогући продубљивање и овладавање знањем из савремених општелингвистичких (Докторске студије из језика) и књижевних (Докторске студије из књижевности) теорија и њиховим научним антиципацијама. Циљ је да се на првој години студија докторанти упознају са најрелевантнијим савременим научним резултатима из области језика и књижевности. На тај начин  на другој години студија докторанти могу компетентно приступити ужестручним областима,  подељеним на два модула у сваком од семестара (3. и 4.). Ужестручни предмети конципирани су тако да сваки докторант потпуно овлада научним областима из којих ће бирати и тему своје докторске дисертације, за чију је израду, уз рад с ментором, предвиђена цела трећа година студија.
И у оквиру општетеоријских и у оквиру ужестручних предмета примењују се различите методе савладавања програма. Циљ је да докторант овлада методологијом лингвистичких и књижевних истраживања, да кроз израду више семинарских радова и припрему рада/радова за публиковање у референтним лингвистичким и књижевним часописима, као и наступима на научним скуповима докаже своју научну «компетентност» за избор и обраду теме докторске дисертације.
Студијски програм докторских студија усаглашен је са многим програмима европских и балканских универзитета. На сличан начин конципиране су програми докторских студија језика и књижевности на више европских универзитета, од којих издвајамо:
 
1. Филошки факултет, Универзитет у Олмицу (Чешка)
Докторске студије германистике (Doktorstudium im Fach Germanistik)
http://www.germanistika.cz/doktornadske studium
 
2. Филозофски факултет, Univerzitet Paris IV (Француска)
Француска и компаративна књижевност
http://www.paris-sorbonne.fr/fr/spip.php?rubrique1094
 
3. Филозофски факултет, Универзитет  Масарик, Брно (Чешка)
Докторске студије
http://www.phil.muni.cz/studium/doktorske/ds2006romanistika.html
 
4. Универзитет Бабеш Бољај Клуж (Румунија)
Докторске студије
http://www.ubbcluj.ro/ro/pr-acad/files/Discipline%20scoli%20doct%202007-2008.pdf
 
Из тих разлога Докторске студије из језика и књижевности омогућавају докторантима мобилност: комбиновање студија са студијима многих других универзитета, или прелазак на докторске студије многих европских универзитета, али и обрнуто – укључење студената с докторских студија других универзитета у програм ових докторских студија и на првој и на другој години.
 
Упис студената
У прву годину докторских студија из језика и књижевности може се уписати кандидат који има:
1. завршене дипломске академске студије (према одлуци Скупштине Србије о изједначавању права студената са завршеним дипломским и мастер студијама) филолошког типа (српског, енглеског, француског, немачког и шпанског и осталих језика и књижевности), са просечном оценом 8,5, или сакупљених најмање 300 ЕСПБ бодова и просечну оцену најмање 8.00 на основним и дипломским академским студијама;
2. академски степен магистра наука, ако не пријави докторску дисертацију у складу с одредбом члана 128. Закона о високом образовању.
На докторске студије из језика и књижевности се такође могу уписати и они који су завршили еквивалентно (лингвистичко, филолошко, књижевно) основно и дипломско акдемско образовање у иностранству. Услови за прелазак с других студијских програма сродних области студија утврђују се према важећем студијском програму студијске групе за Српски језик и књижевност.
Очекује се да студенти-филолози активно владају барем једним страним језиком.
Број студената који се уписује на студијски програм одређује се на основу расположивих просторних, кадровских и других могућности Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и објављује се конкурсом који расписује Универзитет. Број кандидата за упис усклађен је са реалним друштвеним потребама за одговарајућим бројем доктора филолошких наука.
Редослед кандидата за упис на прву годину докторских студија утврђује се на основу следећих критеријума: дипломе о завршеним основним и дипломским академским студијама и опште просечне оцене на основним и дипломским академским студијама.
 
Оцењивање и напредовање студената
Оцењивање студената на Докторским студијама из језика и књижевности врши се непрекидним праћењем рада студената, извршавања предиспитних обавеза, полагања испита (што је прописано у спецификацијама сваког предмета посебно Стандарду 5: Курикулум), као и научноистраживачких обавеза и активности прописаним у спецификацији предмета Семинар из научнои     Успешност студената у савладавању предмета континуирано се прати током наставе кроз различите видове провере знања и праћење активности студената током читавог семестра. Предиспитне обавезе утврђене су студијским програмом и програмом предмета. Програмом предмета може бити утврђено које су предиспитне обавезе услов за приступање испиту. Тек када студент испуни предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе може изаћи на испит. Студенти су обавезни да редовно присуствују настави и да припремљени долазе на наставу, а наставник да на одговарајући начин прати редовност похађања наставе.
На почетку наставе, наставник је обавезан да упозна студенте са програмом предмета, распоредом наставе по недељама, тј. данима, предвиђеним предиспитним обавезама и начином њиховог вредновања, као и са карактером и садржајем испита и начином формирања оцене. Сваку предиспитну обавезу наставник оцењује појединачно и дужан је да на захтев студената усмено образложи остварен број поена. На крају реализације наставе наставник је дужан да обавести студента о укупном броју остварених поена током свих реализованих активности на предмету. На основу обављених предиспитних активности студент остварује право на минимално 30, а максимално 70 поена. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена. Оцењивање је нумеричко и распон оцена износи од 5 (није положио) до 10 (изузетан). Минималан број поена неопходан да би се положио предмет је 51 поен. Завршни испит је у писаној, усменој или у обе форме.
Критерији за оцењивање и праћење напредовања рада докторанада изводе се на основу: праћења редовног похађања наставе на одабраним изборним предметима, активности у настави, научноистраживачким радом; квалитета научних радова; квалитета објављених радова; ранга часописа у којима се радови објављују; учешћа на научним скуповима; рада у оквиру научноистраживачких пројеката; квалитета и степена показаног знања на усменом испиту; способности одређивања и избора релевантне литературе за израду докторске дисертације; способности конципирања и писања докторске дисертације; квалитета рада на докторској дисертацији; квалитета одбране докторске дисертације. Докторска дисертација се оцењује на основу показатеља њеног научног доприноса у оквиру филолошких наука и науке уопште.
 
Наставно особље
За реализацију студијског програма Докторских студија из језика и књижевности Филолошко-уметнички факултет располаже са 55% кадрова у пуном радном односу, док  остале неопходне кадрове покрива ангажовањем наставника са других факултета и научноистраживачких институција, првенствено из Републике Србије. Докторске студије изводиле се у сарадњи са САНУ, Институтом за српски језик у Београду, Институтом за књижевност и уметност у Београду, Филолошким факултетом у Београду, Филозофским факултетом у Новом Саду, Филозофским факултетом у Нишу и Филозофским факултетом у Бањој Луци, Педагошким факултетом у Јагодини, Учитељским факултетом у Ужицу.
Наставно особље ангажовано на Докторским студијама из језика и књижевности задовољава све научне и стручне критеријуме прописане Законом о високом образовању и акредитације: 70% наставника ангажованих на докторским студијама укључено је у различите домаће и иностране научноистраживачке пројекте; сви наставници поседују одговарајуће компетенције за рад на докторским студијама с обзиром на њихов наставни и научни рад (репрезентативне референце, учешће на скуповима); 60% наставника имало је менторство у протеке три године, док 90% наставника испуњава критеријуме за менторе при изради докторских дисертација.
 
Организациона и материјална средства
Број наставника и сарадника одговара потребама извођења наставе на Докторских студија из језика и књижевности. Настава се одвија и преподне и поподне, сагласно распореду коришћења учионица и других потребних сала. Библиотечки фонд је обиман, стално се допуњава новим уџбеницима, научним монографијама, зборницима и периодиком, а сва обавезна литература је на српском језику. Ако томе додамо да је библиотека умрежена у библиотечко-информационе системе и конзорцијуме библиотека Србије за обједињену набавку, студирање, настава и научноистраживачки рад студената и наставника је у најбољој могућој мери библиотечки и информационо омогућен. У оквиру библиотеке, факултет располаже и читаоницом. Технички услови припреме и извођења наставе и семинара су на високом нивоу. Постоји довољан број преносивих рачунара, пројектора, скенера и ласерских штампача, као и друга пратећа опрема (ТВ, видео, камера, аудиовизуелна средства). Студентима и наставницима обезбеђен је целодневни приступ интернету из кабинета и из компјутерске учионице.
 
Контрола  квалитета
Контрола квалитета наставе и оцењивања студената на Докторским студијама из језика и књижевности чини контролу квалитета одржавања и унапређења наставног процеса и научноистраживачког рада на студијском програму докторских студија. Контрола квалитета студијског програма докторских студија подразумева редовно праћење свих сегмената студијског програма и услова у којима се програм реализује, квалитета курикулума, наставе, семинара, наставника, очекиваних исхода учења, знања и вештина које студенти треба да стекну, оцењивања студената, уџбеника и литературе, научноистраживачког рада студената и наставника, броја објављених научних радова и учешћа на научним скуповима и у научноистраживачким пројектима, израде и одбрана докторских дисертација.
Контрола квалитета наставе и оцењивања обавља се перманентним праћењем наставног и научног рада наставника, одвијања наставног процеса, као и студентском анкетом. Анкета студената резултира оценама квалитета свих облика наставе и метода оцењивања на наставном предмету и то за сваког наставника појединачно. Анкетирање студената изводи се у последњој недељи студијске године.
Обезбеђење, контролу и унапређење квалитета реализације програма докторских студија спроводи Комисија за обезбеђење и контролу квалитета докторских студија, која о својим раду и о резултатима свога рада обавештава Веће Одсека за филологију, Колегијум за докторске студије, Централну комисију за квалитет и декана факултета и, по потреби, налаже да буду спроведени одговорајући поступци за побољшање извођења наставе на докторским студијама. Сви поступци за обезбеђење и контролу квалитета предвиђени су Правилником о стандардима и процедурама за обезбеђење квалитета студија на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Студијски програм Докторске академске студије из језика и књижевности (PDF) 

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФИЛОЛОШКО–УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

Ул. Јована Цвијића б. б., 34 000 Крагујевац

број жиро рачуна 840-1446666-07
позив на број за филологију 38-742121-01
позив на број за музику 35-742121-02
позив на број за примењену 32-742121-03